Бранич

2

Број 6

„Б Р А Н И Ч"

Страна 291

подизање тужбе застарева за годину дана од дана штампања" — и тим се од правила: да општи део Крив. законика важи и за Закон о штампи. ствара овај изузетак: да за Закон о штампи не важе одредбе о застарелости из општег дела, јер је овај специјалан закон то питање друкче регулисао. Према томе прив. тужилац по Закону о штампи може ту жити од првог дана, када дозна за дело и извршиоца, до ист4 ка године, а после тога он губи право на тужбу, па макар з* извршење дознао тек 367 дан после објављивања инкриминисаног написа. Ова се несумњива солуција намеће по томе, што Закон о штампи за то питање застарелости садржи једну нарочиту одредбу и што ова по изузетном пропису има превагу над њој противној општој одредби из важећег општег дела 'Крив. законика. Пропис члана 89 Закона о штампи узрок је треће забуне, којој има исто толико мало места колико и онима, ко.је садрже споредне реченице чл. 6 уводног закона. Чл. 89 Закона о штампи прописује: да ће одредбе општег казненог законика о покушају и свршеном делу, о олакшавним, ублажавним и отежавним околностима, о повратку и застарелости у свему важити и за кривична дела учињена путем штампеОвај законски пропис потиче из 1925 године, и према њему Закон о штампи је предузео из тада посто.јећег опшгег дела казненог законика само ове одредбе, и ништа више. Ове одредбе из чл. 89 Закона о пггампи важиле су само до 1-1-1930 године када је Казнени законик послат у музејску архиву. Од тога дана читав чл. 89 Закона о штампи, изузев последње алинеје, која говори о застарелости права на подизање тужбе, престао је да важи. Он је дерогиран прописом чл. 6 уводног законика, који је општи део новог Крив. законика проширио и на Закон о штампи, изузев у оним питањима, која Закон о штампи нарочито друкне нормира. Тако имамо случај, да је услед правила: општи део Крив. законика важи и за Закон о шгампи, први део чл. 89 Закона о штампи престао гажити, а услед изузетка од тог правила: изузев ако тај специјални закон нарочито друкче прописује остао је важиги други завршни део чл. 89 истог закона. Несумњиво је да је једна одредба везана за Казнени закон са овим морала и престати, а да је новији пропис, по којему се општи део новог Крив- закона распростире и на Закон о штампи тотално заменио старији пропис из чл. 89 по којему се општи део старог закона распростирао на Закон о штампи само у изрично одређеним одредбама. Данас више ниједан правник не може правним аргументима члану 6 уводног закона супроставити чл. 89 Закона о штампи. Не може пре свега по томе. што је чл. 6 уводног закона дерогирао чл. 89 Закона о штампи, па је и немогуће замислити да