Бранич

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

1^вб поиуеИез 1епс1апсе5 &и с1гоИ сопб1!1иИоппе1, раг В. МјгкЈпе—Оие^хеујссћ, РгоГеззеига 1Лп5Ши1 Јез Наи1еб е!и(1е5 Јп1егпа(Јопа1е5 е*. с. — РагЈз, С1аг(1, 1931. Ми смо већ до сада имали прилике да прикажемо у Архиву за правне и друштвене науке дела и радове овог познатог писца јавног права, који се поред својих чисто научних радова из теорије права, истакаојош и као организатор у својству генералног секретара Института за јавно право у Паризу. Његово дело које овом приликом приказујемо, јесте у ствари скуп неколико продужених студија, које је писац објавио у току времена у француском часопису Немие с!и ОгоИ РиђИс, али су сада те студије прикупљене у једну књигу, допуњене и проширене и доведене у органску целину. Ово доста опсежно дело г. Гецевића, које је веома инструк-. тивно и интересантно, не само по теми коју расправља већ и по мегоду који писац упогребљава за своја истраживања, садржи ову материју. У I глави писац говори о проблему рационализације власти; II глава је посвећена принципу јединства јавног права; у трећој се говори о послератним уставима; у четвртој о народном гласању у вези са парламентаризмом; у петој о уставним ревизијама (нарочито је опширно обухваћен случај Аустрије и Пољске); шеста говори о управној власти у диктагурама (где је опширно обухваћен фашизам); најзад у седмој и последњој излаже се на врло интересантан начин политички значај егзекутиве и напослетку следује општи закључак. Једно од главних тежњи послератних устава јесте према писцу јединство јавног права. У ствари не постоји унутрашње и спољашње јавно право (уставно и међународно), не постоје два правна система већ само један. До сада су у теорији по овоме питању постојала два гледишта: монистичко и дуалистичко. По првом постоји примат међународног права, уставно право је потчињено међународном правном поретку; по другом, постоје два система један поред другог, који су потпуно независни један од другог, унутрашње и спољашње јавно право. Ово друго, дуалистичко схватање и ако не негира постојање међународног права, не признаје јединство јавног права. Монистичко схватање, чији је најбољи представник Келсен, одбацује постојање два система и признаје постојање само једног система и то међународног права. Постоји примат међународног права, јер су норме унутрашњег права потчињене у ствари једној вишој норми т. ј. норми међународној. Писац се и то с правом подуже задржава на Келсеновој монистичкој теорији коју