Бранич

Сграна 340

„Б Р А Н И Ч"

Број 7

вешћемо само, примера ради, одредбу чл. 370. швајц. грађ. законика од 1897., као једног од најмодернијих у ово.ј, као и у многим другим правним материјама. По тој одредби, под старатељство долази свако пунолетно лице, које због расипииштва,, пијанства и уопште порочног живота или начина управљања сво.јом имовином, излаже себе или своју породицу беди или осиромашењу. Међутим, са објективног гледишта, односна с обзиром на имовину која је предмет расипања, поставља се интересантно питање о томе: да ли за расипника може бити проглашено само оно лице, које расипа имовину, коју није само стекло, већ ју је од својих предака наследило или н.пр. добило на локлон одн. у мираз, — или пак томе проглашењу подлежи и оно лице, које расипа лично стечену имовину? — По једном мишљењу, расипништво као правно релевантна чињеница постоји само у првом случају, а у другом само у толико, у колико су њиме угрожени интереси породице дотичног лица.*) — И по Римском Праву, проглашење за расипника вршио је претор у почетку само због расипања наслеђене имовине, а у интересу потомства. Доцније је пак то проглашење вршено и онда, када би се расипало и друго имање, а не само наслеђено одн. од предака добивено. По нашем праву међутим не би се могло усвојити ово разликовање, нити би, дакле, правно* порекло имања које се расипа могло бити од утицаја на мотивисање судске одлуке у једном или другом правцу. Уопште би се пак могло узети, да је расипииштво у правиом смислу оно трошење имовиие, које пије учпњено ни у каквом озбиљном цпљу (привредном или опште корисном) или које није у сразмеру са приходима и имовпнским приликама дотичног лица, мада би се иначе, т.ј. када би било у питању једно друго лице, бар у неколико могло сматрати као оправдано. Према томе, ако би неко н.пр. упропастио своју имовину играјући на берзи, или потпомажући из одушевљења извесну акцију: политичку, социалну, хуману итд., — онда се не би могло узети, да ту стоји случај расипништва, иако би многим другима таква једна радња одн. акција изгледала неразумљива н унапред осуђена на пропаст. — Што пак све показује, да је расигшиштво један потпуно релативан појам и да се као фактичко питање има оцењивати од случаја до случаја, с обзиром на све околности личне и материјалне одн. имовинске природе. § 2. Судски поступак проглашења за расипника У нашем позитивном законодавству није предвиђен никакав нарочити судски поступак, по коме би се имало вршити проглашење за расипника. Према томе, и спорови који имају

*) В. н. пр. тумачење чл. 513. СоЉ^сгуП-а код: РеШе СоНесНоп Оа11оп, Сос1е О у П аппо1е (Гаргез 1а ЈосШпе е1 1а јипзрпкјепсе, 26. 6д., Рапз 1926.