Бранич

Број 7

»Б Р А Н И Ч*

Страна 335

а специјално она одлука вишега суда логична чак и правно логична, али се са гледишта кривичног права не може одржати. Противно гледиште уколико се креће у оквиру правних принципа може да се заснује на тумачењу права рег апа1о^т 1е§18 односно апа1о^т јигЈз, али нико не може тврдити да је у кривично-судској пракси дозвољено тумачење закона рег апа1о§1о ако би ово тумачење ишло на штету оптуженоме. Противно гледиште је оправдано. Строга примена закона како је учињено у нашем примеру стзара немогућност да оштећени заштити свој оправдани интерес и ствара могућност да прави кривац, онај кога и друштво и оштећени имају интереса да гоне, избегне заслужену казну. Разуме се да се у правном систему не сме дозволити оваква могућност али то спада у питања која треба да реши правна политика и законодавна власт, а никако судска власт у домену кривнчпог права. Постоји једно компромисно гледиште које је интересантно и на први поглед правилно. Према овоме гледишту има се такође искључиво применити нови закон у свему како је напред изложено и образложено. Наређења о приватном предлогу изнета у новом закону важе за све случајеве дакле и за дела извршена док је важио стари закон. Само према овоме гледишту рок за подношење приватног предлога тече од дана када је нови закон ступио на снагу тј.од 1. јануара 1930. год.; од овога момента настаје за оштећенога дужност, да подноси приватни предлог и од овога момента, сасвим природно, може се рачунати прописни рок од 3 месеца. Овакво решење питања почива на погрешној основи и оно полази од интереса оштећенога, од његове дужности и могућности да поднесе приватни предлог а заборавља, да се ово питање мора решити у домену кривичног права, заборавља да је приватни предлог један услов осуде и казне и да приватни предлог као услов осуде и казне мора бити баш у свему онакав како закон тражи, мора баш у свему одговарати оним условима које закон категорички наређује, а закон јасно, одређено и без икаквог изузетка тражи предлог којн је поднет за 3 месеца од дана када је оштећени за дело сазнао. Дакле предлог мора бити поднет за 3 месеца од дана сазнања, а никако од дана када је нови закон постао обавезан. Рачунати рок од 1. јануара 1930. год. било би самовољно, незаконито или у најповољнијем случају тумачење закона рег апа1о§10, и закључити на тај начин, да предлог који је поднет после 3 месепа од дана сазнања али у року од 3 месеца од 1. јануара 1930. г. важи, значи без законске основе установити је- «• дан услов осуде, без законског овлашћења прогласити кривим и казнити: то је међутим искључено. Предлог мора бити поднет за 3 месеца од дана сазнања, после тога поднет предлог није предлог каквог га закон тражи, дакле сматра се као да не постоји, а без правилног приватног предлога не може бити осуде.