Бранич
Страна 380
„Б Р А к И Ч.
Број 7
Спорни тестаменаг долази у ред тестамената, предвиђених у § 432. грађ. зак., јер се из његове садржине види, да га је срески судија не само тесгатору написао, већ и по истом законском пропису погврдио, пошто га је тестатору прочитао и он га за свој признао. За важност оваквог тестамента неопходан је услов да тестаменат буде прочитан тестатору од стране среског или градског судије или његовог заступника и да га тестатор за свој призна а није важно нити утиче на уредност тестамента чињеница, како је тесгаменат тестатору писан, да ли званично 1 од стране среског судије или његовог заступника или неког трећег лица, ван суда, пошто закон за то не поставља никакве нарочите услове. Према овоме Аранђеловачки првостепени суд а по том и Београдски Апелациони Суд погрешно налази да спорни тестаменат не вреди само са тог разлога, што га је не само потврдио већ и писао срески судија и што га је ценио по чл. 161. и 164. неспорних правила, јер овде није у питању судски тестаменат из § 440. грађ. зак., већ тестаменат, који је предвиђен у § 432. грађ. зак., па је суд имао само да цени, да ли он испуњава оне услове, који се захтевају по истом законском пропису за тестаменте, који је овлашћен да потврђује и срески судија или не.' Београдски Апелациони Суд није усвојио ове приметбе већ је у смислу своме од 25. маја 1931. г. Бр. 4535 дао следеће противразлоге : „Београдски Апелациони Суд налази да се спорни тестаменат има ценити по пропису § 432. грађ. зак. — па ценећи важност спорног тестамента у смислу наведеног прописа, узима да он нема законске важности са тога разлога, што се из њега види, да га је срески судија не само потврдио, него и написао, и ако је његова функција сходно § 432. грађ. зак. ограничена искључиво на пријем тестамента, али написаног од другог лица, прочитање тестамента завештаоцу и потврду истог. А да је његова функција заиста ограничена на ове три радње а не и на писање садржине тестамента, јасно излази из тврђења § 440. грађ. зак. у вези § 162. неспорних правила, којима је једино неспорном судији дато овлашћење да, поред поменутих радњи, на које је овлашћен по § 432. грађ. зак. и срески судија, — још и да може написати и садржину тестамента. Дакле, изузетно је допуштен само неспорном судији да, поред осталог при састављању јавног тестамента, може још и писати садржину тестамента. Имајући у виду изузетно наређење и строгост форме, прописане за важност тестамента Београдски Апелациони Суд налази да спорни тестаменат нема законске важности, јер је срески судија, излазећи из круга своје