Бранич

Број 7

„Б Р АН И Ч"

Страна 381

надлежности, прекршио законско наређење, које прописује фор.му за важност тестамента." Касациони Суд у својој општој седници усвојио је поменуте примедбе свога III оделења а речене противразлоге одбацио. Одлука од 26. јуна 1931. год. Бр. 8356. Тихомир М. Ивановић, секретар Касационог Суда По чл. 37. Закона о ликвидацији мораторног стања, Државна Ликвидациона Банка има прећутну хипотеку на свима добрима својих дужника у моменту продаје истих, без обзира да ли су она стечена пре или после ступања на снагу поменутог закона. Поверилац Јулијус поступајући по решењу првостепеног Суда за Град Београд од 1. новембра 1927. г. Бр. 60255 тужио је суду Државну Ликвидациону Банку и молио да суд декларативном пресудом пресуди: да је његово' потраживање прече у наплати из депозита дужника Косте од потраживања Државне Ликвидационе Банке. Навео је, да тужена Банка не може имати прече право у наплати, јер њој као неинтабулисаном повериоцу, продато имање дужника Косте не служи као залога. По чл. 37. Закона о ликвидацији мораторног стања предате залоге морају бити само постојећа имања а не и будућа и ово законско наређење односи се на имање дужниково, које је он имао у времену доношења закона а не и на имање, које је он иакнадно прибавио. Како је продато имање дужник Коста прибавио доцније, то Ликвидациона Банка нема приоритет у наплати из депозита од продатог имања дужниковог. Тужена Банка у одговору на тужбу навела је, да јој чл. 37. Закона о ликвидаци.ји мораторног стања даје право прећутне хипотеке на целокупном имању дужниковом у моменту наплате њеног потраживања и да је према томе и њено право овде несумњиво. По свршеном извиђању, првостепени суд за град Београд нашао је : Да је Државна Ликвидациона Банка с обзиром на чл. 37. поменутог закона, по коме она има прећутну хипотеку на добрима својих дужника а чији ранг се одређује од дана ступања на снагу овога закона т. ј. 20. априла 1920. год. старија у своме праву него поверилац Јулијус, чија је интабулација одобрена решењем суда од 18.-У1.-1926. г. дакле пуних шест година доцније; и да је према томе тужбено тражење остало недоказано у погледу приоритета наплате потраживања тужилачке стране из спорног депозита. Према чл. 37. Закона о ликвидацији мораторног стања изричан 4*