Бранич

Страна 382

„Б Р А Н И Ч"

Број 7

је и он се може тумачити само тако, да Државна Ликвидациона Банка има прећутну хипотеку на свима добрима својих дужника у моменту продаје истих, без обзира да ли су оне стечене пре или после ступања на снагу закона о ликвидацији мораторног стања т. ј. 20. априла 1920. г. а чији се ранг утврђује по овоме датуму. Свако друго тумачење овога законскога прописа било би противљење са вољом законодавчевом, која је тако јасно манифестована у поменутом законском пропису и дошло би се до апсурдних закључака, да је законодавац имао намеру да штити интересе оних банчиних дужника, који у моменту ступања на снагу закона о ликвидацији мораторног стања нису имали непокретна добра а доцније их стекли. Зато је пресудом својом од 12. XI. 1930. год. Бр. 82571 тужиоца одбио од тражења, као неумесног. Ову пресуду одобрио је Београдски Апелациони Суд пресудом својом Бр. 1703. од 4. III. 1931. год. Касациони Суд оснажио је пресуду Апелационог Суда. Одлука II оделења од 7. V. 1931. год. Бр. 5880. Тихомир М. Ивановић, секретар Касационог Суда Апсолутно неподобан покушај не казни се ни по новом кривичном законику. Ј. С. поднео је тужбу иследној власти противу М. Р. за дело покушаја убиства. У тужбу Ј. С., описујући начин извршења дела, навео је ово: да га је М. Р., једног дана са пушком пресрео на путу и да је са истом, кад му се је приближио на неколико корака, окреснуо два пута у правцу њега у намери да га убије и зато га тужи за дело покушаја убиства, јер Ј. С. вели даље: да је пушка, са којом је М. Р. на њега окреснуо, у даном моменту била способна да упали метак, који се тада у њој налазио, и према томе да је она била способна за убиство, а што до тога није дошло има се схватити као ствар срећног случаја, а то тим пре, што је код М. Р. постојала намера за убиство, пошто је са њим у личном непријатељству из ранијег времена. Иследна власт по овој тужби повела је кривичну истрагу и воћеном истрагом утврдила је следеће стање ствари: да је заиста М. Р. означеног дана у тужби пресрео Ј. С. на путу; да је тада М. Р. собом носио пушку; да је са истом пушком у правцу Ј. С. окреснуо два пута у намери да га убије, али да до убиства није дошло зато, што је пушка, по опени вештака, била апсолутно неспособна за убиство, јер је ударач на пушии, са којим се упаљује метак, био потпуно покварен и као такав апсолутно немоћан да упали метак из пушке. Ипак иследна власт налази да у пред-