Бранич

Страна 536

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

§. 282. предвиђа казну у новцу до триста талира или затвор до три месеца, а у повратном случају, затвор до године дана и забрану за неко време самосталног упражњавања звања или занимања, за „свештенике и духовна лица, лекаре, апотекаре, бабице, хирурге и друга лица, која по јавном дозвољењу ма коју струку лечења упражњавају, ако оне тајне које су њима у следству њиховог звања или занимања откривене и саопштене.... другим откривају''. §. 283. предвиђа и кажњава повреду тајне писама, пакета или депеша. Од лица у §. 282. означених, само се као сведоци не могу испитивати, према §. 91. старог крив. суд. пост." свештена лица мирског и монашког чина у смотрењу оног што им је исповеђено, или иначе под условом званичног ћутања поверено." У погледу испитивања ових леца, законодавац је толико категоричан, да у опште онемогућава њихово испитивање, стављајући их чак и испред државних службениказваничника државних, како закон каже, који могу бити испитани само ако их претпостављена власт ослободи званичне тајне. — §. 117. Остала лица наведена у §. 282. могу бити саслушана само ака их од чувања тајне ослободи било само оно лице од кога су је сазнали, било власт. Као што видимо, §. 282. не помиње нигде адвокате јавне правозаступнике и њихову професионалну тајну не штити, а то просто с тога, што 1860. год. кад је криминални (казнителни) законик за Кнежевину Србију донесен, адвокатски ред у Кнежевини Србији није званично постојао. Њега уводи тек зак. о правозаступницима од 28. фебруара 1862. год. (Зборник 15. стр. 41.) уз коју иду и Уводна правила од истог дана (3 б о р н и к 15. стр. 39.). Као увод за оправдање овог закона, законодавац вели, да закон доноси „због тога што млоги, који код земаљски судова' парнице имају нису у стању такове или због невештине у законима, или из какви други узрока' сами водити, те да би се овоме помогло, нашли смо се побуђни завести правозаступнички ред." Према томе, нужда и ништа друго, и то је важно подвући, натерала је законодавца да установи адвокатски ред. По §. 29. овог закона „сваки правозасгупник дужан је уобште поверене му послове сходно положено.ј заклетви приљежно и савесно управљати, чувајући тајну повереног му посла." Огрешење о овај зак. пропис повлачи дисциплинску казну из §. 43. истог зак. од стране председника оног првостепеног суда, код кога је адвокат уписан. Овај се закон меродавнима није допао, па је донет нов закон о правозаступиицима од 15. Јуна 1865. гсд. (3 б о рник 17. стр. 48.) мењан и допуњаван законима од 30. Новембра 1871. год. и 15. Октобра 1896. год. Новим законом — §. 68. — изрично је укинут стари закои од 1862. год. Ни нови закон од 1865. год. није заборавио на заштиту адво-