Бранич

Број 11

„В Р А Н И Ч"

Страна 537

катске професионалне тајне. Тако у §. 27. међу дужностнма адвок ; ату ставља се и то да „оно што му страна за време трајуће парнице повери треба и пре и по свршеном спору у гајности да држи и никоме не открива.'" Поступак противно овој и осталим дужностима повлачи адвоката на дисциплинску одговорност из §. 53. а казниће га председник оног првостепеног суда код кога је адвокат уписан. Стари законик о поступку судском у кривичним делима од 10. Априла 1865. год. донесеи је после старог закона о правозаступницима од 1862. год. а пре новог закона од 15. Јуна 1865. год. Он је само у кривичним предметима у §. 92. ослободио од дужности сведочења../' 2. бранитеље обвињеног о ономе, што има је обвињени као таквима за цел одбране поверио."' Сведочанство бранитеља вредеће само онда, ако се одрекну сами овог права, пошто им се објасни да не морају сведочити, па изјаве да ипак хоће да сведоче. Законик о поступку судском о грађанским парницама од 20. Фебруара 1865. год. у §. 211. одређује, да ће суд, на учињена изузећа од стране парничара, искључити од сведочења оне... „5. који су у и стом спору пуномоћници или заступници били." По §. 220. истог законика, заклети чиновници не могу сведочии „о ономе што им је по њиховом званичном положају као тајна поверено, али наравно, са дозволом више власти, ову сведоџбу могу дати. Свештенпци гхак, „духовски и мирски ни у ком случају не могу сведочити" о ономе што им је као духовна тајна исповеђено и закон изриком каже да „њнхова сведоџба о томе не важи." Према оваквом стању ствари, за адвокате ко.ји би своју професионалну тајну издали, не би постојала друга одговорност до она предвиђена у зак. о правозаступницима од 1865. год. т. ј. дисциплинска. О крив. одговорновсти по крив. законику могло би се говорити само онда, када би о томе постојао изричан зак. пропис, кога кад нема, значи, да законодавац овакво дело не кажњава казнама из крив. законика. — §. 2. старог крив. зак. Очигледно да се овде ради о једној осетној празнини крив. законика, која на жалост, за све време владе његове, није попуњена. Међутим, француски крпв. законик од 12./22. Фебруара 1810. год. садржи о професионалној тајни одредбу у §. 378., која је веома слична са одредбом §. 282. старог крив. законика, јер се ни овде не предвиђа изриком адвокатска професионална тајна. Тим зак. прописом предвиђа се казна до једног месеца и новчана од 100 до 500 франака за лекаре, хирурге и друга лица у здравственој служби, апотекаре, бабице и за свако друго лице коме се због његовог својства или због његовог занимања поверавају тајне а који изван случаја да их закон примора на откривање, открију тајну. И овај зак. пропис не предвиђа изриком адвокатску профе-