Бранич

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

1^а Сг1Ш1По1о§!е МоиуеПе, раг (} 8а1сЗапа, Рго/еззеиг де Г \ЈтуегзИе с!е МаскМе ,Рапз 1929. (1е$ ргеззез игтег&Испгез с!е Ргапсе). Ово дело познатог шпанског писца изазвало је велико интересовање, како у круговима кривпчно-правних писаца, тако исто и у круговима писаца позитивне тали.јанске школе (Ломброзо, Гарофало и Фери). Писац многобројних дела и расправа у К уце !!ЛегпгЈ|1о па1е с1е сЈгсЦ Репа!, и велики познавалац материје Кривичног Права, овим делом обогатио је не само кривично правну књижевност, већ је у њему поставио базе за изградњу нове Криминологије, а у исто време јаком аргументацијом оповргао је многе апсурдне теорије антрополошке школе. — Ломброзове Криминалне антропологије, као и Гарофало-Феријеве позитивне школе. На тај начин је допринео Науци Кривичног Права, не само за дефинитиван одбачај апсурдних теорија помемутих школа, него је грасирао нов пут којим треба да се креће Криминологија, у борби са развојем криминалитета. Тако писац у предговору духовито наглашава да је: Крпвично иравосуђе и Криминална Антропологија у данашњем стању, упоређена, прво са позориштем а друга са музејом." Заиста када се баци поглед на данашње правосуђе, засновано на формалистичким доказним средствима као и на начин поступања при суђењу није строга критика поменутог писца, дата на данашње правосуђе. Јер заиста нема готово никакве разлике између данашњег правосуђа и позоришта, код кога се као и код позоришта сусрећу готово иста лица, само што се ова јављају у другим улогама. Исто тако и друга оцена пишчева о Криминалној Антропологији има реалног ослонца. Јер заиста идеје старе криминолошке, Гарофало-Феријеве школе одбачене су од Науке Кривичног Права као и од међународних конгреса за Кривично Право. Према томе идеје ове школе могу да сачињавају само историску грађу дакле једну врсту музеја, према речима проф. 5а1(1апа-е, дакле из овога а и из општег становишта кривично правних писаца излази да идеје позитивиста нису данас у Науци Кривичног Права примењене, те је и приговор позитивиста, на критику њиховог правца, без реалне основе. Овде је интересантно упутити на једно нови.је дело од ћ. КаћшоуЈсг-а: 1^а Ш1е тосЈегпе сои!ге 1е спте — ВшхеИез. — 1930 год., (види приказ овога дела од Бор. Д. Петровића у „Архиву" од 1930. год. св.), у коме делу писац