Бранич

Б Р А Н И Ч

Год. XVI (VII) Београд, дедембар 1931.

Број 12

УРЕДНИШТВО: УСКОЧКА УЛ. БР. 2.

ВЛАСНИК И ИЗДАВАЧ: АДВОКАТСКА КОМОРА У БЕОГРАДУ

Др. Радоје Вукчевић

ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ СЕВЕРО-АМЕРИЧКЕ УНИЈЕ

Дводомни систем, обележје класичног, конзервативног парламентаризма, постоји и у Североамеричкој Унији. Конгрес, као законодавно тело, састављен је од сената и претседничког дома или скупштине. Док сенатори на својим положајима остају 6, с тим што се сваке године мења једна трећина, посланици остају свега две године. Овакво кратко грајање мандата увели су Џеферсонови демократе, који су хтели да тим честим гражењем народног поверења, јаче испоље начело народне суверености. Сваке друге године у новембру народ бира, уз опште и тајно гласање без разлике на расе, (од 1865), нације, или полове (од 1920), 435 посланика из читаве Уније. Оеај број требало је 1921 да буде повишен за 50 нових посланичких места, али је предлог пропао пред конгресом. Упоредимо ли целокупно становништво с бројем посланика, видећемо, да сваки американски посланик претставља 211.877 бирача. Овај однос се знатмо разликује од оног у Вел. Британији, Немачкој или Француској, где на једног посланика долази око 60.000 бирача. Бирање посланика се вриш по држчвама: број за сваку одређен је према становништву, изузимајући Индијанце који не плаћају порезе, и она лица, која из било којих разлога не уживају гласачко право. Државе самостално формирају изборне дистрикте, а случајеви игре са изборном геометријом нису баш непознати у земљи треста и картела. Та је игра из конгреса негда истисла једног од највећих америчких парламентараца, републиканца Кинлеа. Он се био, као иницијатор и поборник тарифних рефорама, јако замерио демократској банкократији. Пошто је 18. дистрикт у Охију био уз њега, то демократска влада ове државе помери границе дистрикта тако, да су из њега изашли чисто демократски, а ушли републикански крајеви. Тако је наступио пораз најјачег државника из Охаја — у свом увек еигурном дистрикту. Док дом преставника носи сва обележја једне народне скупштине, Сенат напротив личи, али није идентичан са сличним установама у Француској и Вел. Британији. Он не само што има за циљ да у плебејски парламентаризам „унос