Бранич

Страна 592

„Б Р А Н Ч И"

БрОј 12

мудрост, исправља заблуде и сузбија скокове" већ му је такође сврха, да се под формом државног савета увек осети хавез држава. Излажући рани развој политичког живота Уније, ми смо видели које су силе захтевале, да све државе мале и велике, буду у Сенату једнако заступљене са по 2 места. Бојећи се демократије, устав је првобитно утврдио, да сенаторе бирају законодавна тела појединих држава. Борба за директан избор сенатора од стране народа почиње тек 1870, а завршава се, као што смо видели, амандманом од 1913. Након сваке две године мења се једна трећина сенатора, тако да се читав сенат измени гек након 6 година. Оба дела конгреса : и сенат и дом претседника, имају своју аутономију. Претседник сазива конгрес само у ванредним приликама, које су заиста историјска реткост. Иначе конгрес се аутоматски састаје најмање једанпут годишње, и то првог понедељка месеца децембра. Сенату претседава вице-претседник Уније, а ако је овај заузео претседниково место, онда претседник највећег федералног суда. Дому претставника претседава изабрана личност, која је до 1900 година имала приличну власт. Од тада, када се дом побунио противу једног недовољно парламентарног претседника, запажа се у пракси, да претседничке функције, изузев формалних, прелазе више на претседника најважнијег комитета. Пошто је тежиште рада у комитетима, а пленум скоро машински прима и прелази преко унапред проучених предлога — то таквих комитета у конгресу Североамеричке Уније има више него код законодавних тела осталих држава. Има их око 60 комитета, али тек једва половица од њих је запослена у свако време сесије. Сваки комитет је у ствари нека врста парламента у којему се дискутује и одлучује. На сав парламентарни рад у комитету или пленуму јавно мњење нема директног утицаја, јер седницама не могу присуствовати чак ни новинари, који би ток дебате износили и тако давали прилике свим пројектима, да се кристалишу под струјама јавног мњења. На челу свих комитета стоји финансијски комитет од 21 члана. Чланове овог најважнијег комитета не бирају сами претставници, већ партије, али између претставника, и то тако, да 14 буде из већине а 7 из мањине, без обзира на бројни однос партија. За свој говор било у комитету или пленуму нико није одговоран ван конгреса, не само док му мандат траје, него ни после тога. Функције Сената и дома претставника нераздвојне су, сем неких изузетака. Једна од најформалнијих, али заједничких, то је избор претседника и вице-претседника Уније, који се врше другог понедељка месеца јануара сваке четврте године. Међутим у овом избору конгрес иије одлучни фактор као у Француској, већ он само има да санкционише рад изборних