Бранич

Број 12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 593

тела појединих држава т. зв. електора. Али иза овог изборног тела једне државе крије се друга стварна сила, која своју вољу намеће овом телу на првом, а конгресу на другом месту. Та сила, то су политичке партије, којих има две: републиканска и демократска, а поред којих се за изборе почиње интересовати и трећа: фармерско-радничка партија. Између републиканске и демократске странке не да се повући једна идеолошка разлика, док велики поседи и индустрија гравити Р а ЈУ ка првој, банке су у главном наклоњене другој. Моћни капиталистички концерни, „невидљиви владари" како кажу американски економи, групишу се према својим економским интересима у два политичка табора. Пошто американски капитализам зна, да је поседовање монопола државне власти најсигурнији и најјачи извор профита, то о заузмиање те власти настају огорчене борбе, које најверније илуструју капиталистичку безбедност и морал. Капиталистички концерни под окриљем партије, преносе међусобно интриге и борбу у масе, које ставе у покрет за тобожње политичке идеале, боље рећи за своје интересе. Тако грађани, ко.ји у доба политичког затишја не знају уз коју су партију, покрећу се и стају под једну или другу заставу, чим се пође у изборе за гувернере појединих држава. Али тај покрет достиже врхунац за време претседничких избора, кад се сваки грађанин, више по традицији, него по осећају, спрема за гласање свог кандидата. А кандидате фактички пе бира он, већ му га наметне његова пратија, односно групе које се крију иза партија. Партијски претставници из свих држава скупљени на партијском сабору у јуну ради избора партијског кандидата, бирају једног између првака. Корупција као сретство не игра само улогу у масама бирача, већ и међу претставницима, у чему лежи објашњење факта, да многи претставници Уније свој избор дугу.ју више наклоности — комбинацијама капиталистичких магната, него својим способностима или народној вољи. По правилу гласање партијских претставника обавља се три пута, с тим да је треће гласање одлучно. Дешава се да се на трећем гласању појави нова личност коју бирачи пре тога нису спомињали, и да баш та личност буде изабрана. Овакав кандидат носи име с1агк ћогзе (Црни коњ који на тркама неочекивано добије). Избор који изврше партијски претставници у јуну пре избора, треба сада да спроведу изборна тела или колегијум по појединим државама, а све под контролом националног партијског комитета, који предводи изборну борбу. Сваки колегијум има онолико чланова — електора — колико изноЉ-број сенатора и посланика државе. Избор њихов за читаву дрЉаау врши се у месецу децембру по правилницима које партија донесе сваке четири године, изузев у оним државама које су та питања законом регулисале. Ниједан сенатор, посланик, државни или општински