Бранич
4
Број 12
„Б Р А Н И Ч"
Страна 639
Окривљеник није неурачунљив услед тога што је глув и нем, јер такав недостатак не представља умну неразвијеност или слабоумност, те да није схватио природу и значај свога дела и према томе схватању радити ... I Суд је нашао да је оптужени К. С. крив што је на дан 15 априла на месту званом Тетребово Поље ударио секиром по глави С.С., кад га је овај био неколико пута ударио мотиком по телу, и на тај начин пок. С. убијен. Суд је оптуженика за ово дело из последњег одељка § 167 крив. зак. казнио са две године строгог затвора. Против пресуде изјавио је ревизију због повреде материјалног закона бранилац оптуженог. Касациони суд на седници свога већа од 25 августа 1931. Кре-71 одбацио је ревизију као кеосновану са разлога : Бранилац оптуженика у ревизији напада пресуду првостепеног суда због двеју повреда материјалног закона из § 337. т. 1 под б. к. с. п. зато што првостепени суд није приликом одлуке о кривици — кажњивости — оптуженика узео у обзир да је исти глуво - нем, те је код њега у моменту извршења дела била искључена подобност за урачунљивост § 22 крив. зак. — као и зато што првостепени суд није узео у обзир да је оптуженик извршио престављено дело у праведној нужној одбрани. Сви ревизиони наводи су очигледно неосновани, јер је првостепени суд, узимајући све околности које су дело пратиле, као и ранији живот оптуженика, правилно нашао да се не може узети да је овај неурачунљив услед тога што је глув и нем. Такав недостатак не преставља умну неразвијеност или слабоумност, те да оптуженик није схватио природу и значају свога дела и према томе схватању радити § 22 крив. зак. Напротив утврђено је да је он отац породице, рукује самостално имовином и породицом, и као такав се споречкао са убијеним око свога имања међе — што све одаје умно нормалног човека; Тако исто погрешан је навод браниоца да је оптужени био у праведној нужној одбрани, јер се из прегледа на оптуженом види да су повреде које је он задобио приликом напада од стране убијеног незнатне природе те није довољно утврђено да је за живот оптужеников претила смртна опасност па да би се у смислу § 25 крив. зак. његова радња могла узети као извршена у праведној нужној одбрани и као таква оправдана. Напротив постоји несразмера између повреда оптуженикових и смрти убијеног те не постоје услови из § 25 крив. зак, за примену праведне нужне одбране. Саопштио Д. Д. Б.