Бранич

Врој '1

„Б Р А Н И Ч"

Страна 83

заштитио од штетних правних последица: а коме такође ништа не стоји ка путу да отказ пуномоћства прими, и сам предузме вођење послова, или то повери другом пуномоћнику. Из свега излази да је ова одредба донета у корист властодавца, а да ли ће се он, и у колико, послужити правом које му ова одредба даје; то је његова ствар Ако адвокат отказује пуномоћство властодавцу, зато што је телесно или душевно почео да слаби, или за то шго је несрећним породичним или материјалним приликама, доведен у такав положај, да поверене му послове не може да води, те зато отказује пуномоћство, онда је са свим разумљиво да сам властодавац, у своме сопственом интересу, одмах отказ треба да прими и да од пуномоћника не захтева вођење послова још за 30 дана, мада би услови за то продужење постојали. На крају рок од 30 дана почиње тећи од дана достављеног отказа странци, те је дакле тај дан познат само властодавцу и пуномоћнику, и ако већ има места продужењу пуномоћства, од када почиње тећи то продужење, то је само њима познато, те се само они тиме могу и користитп. * * * Истакнута питања. имају практичног значаја и она се појављују: а) када адвокат у току спора одбије да прими решење или пресуду, за свога властодавца изговарајући се да он више није пуномоћник истога и б) када адвокат решење или пресуду прими и рецепис о пријему потпише, а по том све то врати суду са актом, у коме констатује да он више није пуномоћник свога властодавца и моли да се решење или пресуда истом лично достави. Ови случајеви су врло чести и њихово решење није од мале вредности. Судови су решења и пресуде достављали, у случајевима под а) и 6) власгодавцима, и рокове за употребу правних средстава рачунали су према дану властодавчевог пријема. С обзиром што је до сада о овом питању речено, овако поступање је правилно и потпуно на закону основано. У колико нам је познато таква пракса судова усвајана је од Апелационог и Касацноног суда. Али, како сада изгледа, ту је наступила извесна промена у овом питању. Г. Драгић Н. Солдатовић касаниони судија, у чланку „Отказ пуномоћства"*) заступа супротно гледиште, позивајући се на § 23 зак. о адвокатима. Г. Солдатовић сматра да се у случају под б) за дан предаје има узети дан предаје пуномоћнику и ако је правно средство изјављено од властодавца, онда га одбацити, као неблаговремено поднето. Наш случај под а) такође врло чест, г. Солдатовић није узео у обзир, али консеквентно спроведено његово гледиште под

*) „Правосуђе" бр. 1.