Бранич

Број 2

Страна 71

(ваљана) брака, јер по самој учињеној сили акт „венчања" је ништаван и без правог учинка. Забрана брака између рођака и сродник а сведена је по основи само за ове случајеве: а) између рођака у директној линији и између браће и сестара, која имају исте родитеље или истога оца односно мајку ; б) између једнога брачника и рођака његова бившега брачног друга у директној линији, и в) између поочима и посвојчета за време трајања овога одношаја. Према горњему дозвољен је по основи брак између браће по стрицу или по теткама, ујака и нећакиња, стрица и синовице, девера и снаје, свекра и свастике и т. д. За избацивање ових родбинских односно сродничких односа из реда брачних запрека руководило је Ревизиону Комисију искуство, да су се у овим односима склапали бракови путем диспензације, која је редовито поделзивана по надлежним властима. Браколомство као запреку за ступање у брак између лица, која су пре ступања у брак једно с другим браколомство починили, напушта основа. Новина у брачном правосуђу, изазвана последицама светскога рата, налази у основи изражаја код нормирања питања о ваљаности брака, поново склопљенога иза проглашења мртвим једнога брачника. Ово питање основа овако решава (§. 32.): Брак, који је склопио један брачник иза како је његов брачни друг проглашен мртвим, важи у случају, да мртвим проглашено лице живи, ако су оба нова брачника била у доброј вери, а ништаван је, ако је ма и један од њих знао, да лице, које је проглашено мртвим, живи. По основи муж је представник домаћинства, те је дужан да по могућности даде жени средстава за пристојно издржавање кућанства и да ју заступа, када је то иотреба. По грађ. законику, који је сада на снази, муж је глава (старешина) породице. До ове редукције дошло је, како се види из мотивације ка основи, услед захтева и иитервенције многобројних женских удружења, која су у „глави породице налазила застарелу премоћ мужа над женом, која му је у модерно доба потпуно равноправна и у браку имају једнака права и дужности: Начело једнакости мужа и жене у браку долази, доиста, до изражаја у основи, која одређује: „Обадва брачника обвезана су првенствено на испуњавање брачне дужности, на верност, на пристојан саобраћај, на бригу за децу и на међусобну помоћ," те је и иначе консеквентно проведено и долази до изражаја и у одредби (§. 51.), да жена заступа мужа код набављања редовних потреба кућанства и