Бранич

Страна 104

,Б Р А Н И Ч

Број 2

Проузроковач штете одговоран је за њену накиаду и ако је исту причинио у заблуди, која је констатована кривичном пресудом. Тужиља Христина у тужби и на рочиштима навела је, да је извршном пресудом Великог Војног Суда упућена на грађанску парницу противу туженог Душана, мајора у пензији за накнаду штете — издржавања за убијеног јој сина па поетупа.јући по овој пресуди тужи Душана и моли суд да га осуди на плаћање издржавања њој и ћерки јој Милеви. Тужени Душан одговорио је да није дужан да плаћа накнаду штете, односно издржавање, пошто су га војни судови ослободили казне као невиног. Крагујевачки првостепени суд пресудом од 11-1У-1930 Бр. 24263 осудио је туженог на плаћање издржавања тужиљи Христини са следећих разлога : Пресудом Великог Војног Суда тужиља је доказала да је њен син пок. Живко убијен за време рата од стране туженог, чиме је утврђен први услов, потребан за право ка накнаду штете на име, да је штета непосредна наследница радње туженог. Уверењима надлежних власти утврђено је да је убијени пок. Живко био једини хранилац тужиљин. Самим тим фактом, што је тужени Душан убио сина гужиљиног, учинио је радњу, противну објективном праву. То пак, што је тужени ослобођеи казне Кривичним Судом за дело убиства на основу § 54. а старог казненог закона не ослобођава га одговорности за накнаду штете, проузроковане тужиљи губитком њеног син,а храниоца. По § 297. крив. суд. пост. грађанском судији у овом случају не служи за мерило ослобађајућа пресуда по кривичном делу. По § 801. грађ. зак. од накнаде штете само се ко онда може ослободити, ако докаже, да се штета није његовом кривицом, но случајно — догодила. Исказима пак испитаних сведока није утврђено, да је убијени Живко побегао 1 из јединице и деморалисао војску, према чему до убијеног Живка није било кривице. Од тражења издржавања за своју кћер суд је тужиљу овом пресудом одбио, пошто дужност издржавања сестре од стране брата није нормиран по нашем грађанском законику. Београдски Апелациони суд одобрио је ову пресуду. Касациони Суд примедбама свога II/ одељења од 18-1Х 1931 г. Бр. 8760 поништио је ову пресуду са следећих разлога : „Погрешио је Апелациони Суд кад је одобрио пресуду првостепеног суда а није дао правилну и потпуну оцену о одговорности туженог за гужбено тражење. Кад се накнада штете тражи због дела убиства, као кривичног дела, за које је тужени Душан од стране надлежног војног суда суђен и када се из извршне пресуде Великог Војног Суда од 12-111-1920