Бранич

Странл 128

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

лица која су плаћала 19 и 20 динара непосредне порезе и сматрала се сиромашним и оних пореских обвезника са 21 и 22 динара годишње порезе, који се нису за такве сматрали и према томе лишавани законских повластица. Изгледа, да. је као одговор на ово питање, дошло сиромашко право. Сем тога, ова два система разликују се и по обиму права и законских привилегија, које собом сиромашко право 1р8о шге повлачи. Стари је био једностран и узак и сводис се у главном на ослобођење судских такса. Бенефиције., које повлачи признање сиромашког права шире су и различите, јер поред ослобођења плаћања судских такса, закон иризнаје и ослобођење од давања обезбеђења за судске трошкове, затим право да буде стручним лицем - адвокатом заступљена као парнична странка, ослобођење плаћања трошкова у парници око сведока, вештака, увиђаја и осталог, који трошкови привремено падају на терет државне благајне. Ове законске повластице су таксативно предвиђене у § 165 Грађ. суд. пост. У § 164 новог Грађ. суд пост. прокламовано је начелодиспозиције суда, да ли ће се извесном лицу признати или непризнати сиромашко право. Из овога. излази да је суд у дискреционој моћи, да цени уверење о имовинском стању и фактичку потребу молиоца, по слободној судској оцени.. Оцењујући стварно стање у економском и материјалном погледу лица које тражи сиромашко право, суд у ствари решава, да ли оно може поднети парничне трошкове у спору који мисли да води без штете по своје и своје породице нужно издржавање. То је за стицање сиромашког права сопсЈШо 81пе циа поп. О начину и условима за добијање сиромашког права сем §§ 164— 175 Грађ. суд. пост. говори и Правилник о извршењу закона о судским таксама од 11 јуна 1930 год,, чији су прописи у важности само они од чл. 12 и 17, као и чл. 25 и 26 истог правилника. Цела једна глава овог правилника, која се односила на прописе о издавању уверења о имовинском стању, а обухватала од чл, 17—25 стављена је ван снаге и замењена Уредбом о издавању и потврђивању уверења о имовинском стању од 4 јануара 1932 год., која је до ■ била законску обавезу 20 јануара Г932 год. дана кад је обнародована. Ова уредба издата је на основу законског овлашћења изражеиог у § 165 ст. 3 Грађанског суд. пост. Правилник о извр. зак. о суд. таксама у своме чл. 12 т. 4 јасно и у категоричкој форми излаже право суда да самостално, а то ће рећи по слободном судијском уверењу цени законске услове за признање сиромашког права. Сам правилник је ригорознији у погледу услова за стицање сиромашког права и наређује да се сиромашко право може признати само оном лицу и онда, ако он не би могао сносити трошкове парнице ,,без пггете за подмирење најнужнијих потреба