Бранич

Страна 214

„Б Р А Н И Ч"

Број 4

има места поновљењу овога спора у смислу § 426 тач. 13 грађ. суд. пост. са следећих разлога: Апелациони суд осудио је његовог властодавца на плаћање зато, што је нашао, да је спорна меница била сопствена, да према уверењу швајцарског посланства у Београду испуњава све услове из § 825 швајцарског меничног закона и да је његов властодавац менично обвезан кзо издавалац без обзира што је менични ремитент на истој меници био потписан као издавалац. Међутим поверилачка банка нијени гужила његовог властодавца по сопственој меници, већ по вученој меници, на којој је у тексту казато: „платите за ову прву меницу". На основу ове вучене менице, која није одговарала ни нашем ни швајцарском закону суд је повериоца одбио од тражења. Но на тражење поверилачке банке Апелациони суд је наредио да се здруже акта забране, у којима је била приложена сопствена меница. У својој жалби његов се је властодавац позвао на члан 828 швајцарског облигационог права, по коме је поверилац изгубио право регреса, јер није ову сопствену меницу протествовао, ма да је она домицилирана, али Касациони суд ово позивање на чл. 828 швајц. облигац. права није узео у обзир. Сада подноси потврђен извод целог члана 828 који је прибавио од швајцарског посланства 23-11-1931 год. са преводом, као доказ да притежалац сопствене домицилиране менице мора меницу о року презентирати домицилијату и у случају неисплате исту протествовати а да притежалац сопствене домицилиране менице губи свако право наплате од издаваоца, ако не протествује ову меницу због неисплате. Налази да је овај нов доказ од решавајуће важиости у окончаној парници. Његов властодавац овај нов доказ није могао раније употребити у првој парници, јер га је добио после окончане прве парнице и то тек 23-11-1931 год. Првостепени Београдски Трговачки суд нашао је, да је поднети оверен превод текста чл. 828 швајцарског облигационог права нов доказ од решавајуће важности, јер је тужени Д. на плаћање дуга осуђен на основу сопствене менице, док је извиђање у првом спору било по вученој меници, а у том првом спору није био поднет текст наведеног чл. 828 швајц. облигационог права, по коме се има ценити важност спорне менице и обавезе потписника на меници. Тако исто суд је нашао да је ово тражење за поновљење парнице благовремено, јер је тужени, односно сада тужилац за овај нов доказ од решавајуће важности дознао и исти набавио тек по окончању прве парнице а од дана, кад је за овај нов доказ сазнао, није прошло шест недеља — § 426 тач. 13 грађ. суд. пост. Са ових разлога суд је донео решење да има места поновљењу парнице.