Бранич

Број 4

„Б Р А Н И Ч

Страна 215

Касациони суд поништио је ово решење из следећих разлога : „Погрешно је нахођење суда, да добијање овереног превода чл. 828 швајц. облигационог права за тужилачку страну у овоме спору значи нов доказ, на основу кога она по тач. 13 § 426 грађ. суд. пост. може тражити понављање парнице. Суд је требао да одвоји факат добијања овереног превода поменутог законског текста од факта сазнања постојања самог закона, битног за пресуђење овога спора. Тужиоцу Д. било је познато постојање, као и садржина чл. 828 швајц. облигационог права, још у току ранијег спора, чије понављање сада тражи, а што у осталом и он сам признаје, — па ипак када би се и узело, да је он стварно сазнао за постојање овог законског прописа тек од момента, кад је потврђен превод прибавио, ипак га ово незнање не би могло оправдати, јер је спорна меница издата на територији важности швајцарског облигационог права и по прописима његовим, па се и обвеза тужиоачева имала ценити по прописима швајцарског закона — § 46 грађ. зак. а сем тога, незнање закона, па и страног, пошто је обвеза .по њој закључена, не може га оправдати. Према томе, погрешно суд налази да је тужилац за постојање законског текста сазнао тек од момента, кад је прибавио оверен превод његов, јер сазнање овога није ни у каквој узрочној вези са прибављањем потврђеног превода. Чињеница пак прибављеног овереног превода поменутог законског текста тек по окончању спора, чије се понављање сада тражи, и немогућност употребе истога у овоме, није онаква, каква се према § 426 тач. 13 грађ. суд. пост. за поновљење спора тражи. Ово доцније прибављање доказа од решавајуће важности могло би бити основ поновљењу спора само онда, кад би то доцније прибављање било без ранијег сазнања његове садржине од стране странке, која га је прибавила или да је она, и ако је знала за његово постојање, била у немогућности да га у току ранијег спора прибави и употреби у своју корист, — док међутим у конкретном случају тужилац ничим не доказује, да је био у апсолутној немогућности, независно од своје воље, да раније прибави сада поднети доказ, оверен од власти, јер, ако је био у немогућности да превод овери код швајцарског посланства, он је исти могао оверити код Министарства иностраних дела, које је и надлежно да ове овере врши. Осим тога, суд погрешно налази, да тужена страна поднетим протестом спорне менице у одговору на тужбу по овоме спору не побија разлоге тужилачке сгране за ово тражење поновљења суђења. На против, кад се према тужби поновљење парнице баш и тражи, што тужилачка страна