Бранич

Број 4

„Б Р А Н И Ч"

Страна 179

жавног тужиоца да у својој оптужници изнесе доказе за и против окривљеника, опет је разумљиво, јер на оптуженичку клупу треба да дође онај за кога се има доказа да је учинио кривично дело. Рећи, најзад: да је дужност суда да приуготови за пресуду сав доказни материјал за и против окривљеника, опет је разумљиво, јер треба да буде осуђен са оптуженичке клупе само онај за кога се доиста има доказа да је учинио кривично дело. Али рећи: да је једна странка дужна другој странци, на противразлоге, доставити свој изјављени правни лек (призив и ревизију), за нас није разумљиво, јер то не води никаквом служењу односно стицању материјалне истине, а више је него извесно, да успорава поступак. Ово тим пре, што су пледирања и једне и друге странке исцрпно унета у записник о главном претресу и странке сада по правилу у правним лековима не би имале ништа више ново да изнесу те да би се виши суд као жалбени могао приликом доношења своје одлуке правилније оријентисати. Стога треба укинути оне одредбе новог поступка које говоре о томе, да је једна странка дужна другој странци доставити на противразлоге свој изјављени правни лек, без обзира на то што давање противразлога није обавезно. 5) Нови поступак заснован је на оптужном начелу: кривично поступање по официјелним делима за чије је суђење надлежан окружни суд може се покренути само на предлог државног тужиоца. Доследно овоме начелу свака кривична пријава за наведена дела доставља се државном тужиоцу на предлог. Државни тужилац, према резултату оцене пријаве. може донети једну од ове две одлуке: или да предложи покретање кривичног поступка или да одбаци пријаву. Он ће предложити покретање поступка: кад има изгледа да је извесно кривично дело учињено и кад има изгледа на успех против учиниоца дотичног кривичног дела. Иначе он ће пријаву одбацити. Кад државни тужилац одбаци пријаву, онда се о томе извештава оштећеник. Оштећеник долази на место државног тужиоца и може предложити истражном судији кривично поступање. Истражни судија може овакав предлог оштећеника примити или не примити. Ако га не прими онда је дужан тражити одлуку суда о томе. Суд може решити: или да има места кривичном поступању или да нема. Ако реши да нема места кривичном поступању, онда противу тога решења оштећеник има право жалбе апелационом суду, чије је решење правноснажно. Као што се види поступак о одбачају пријаве односно обуставе кривичног поступања и сувише је дуг и њега би требало скратити, тако: да је решење окружног суда о обустави кривичног поступања правноснажно. Овом изменом добиће се несумњиво у брзини кривичног