Бранич

Страна 242

„Б Р А Н И Ч"

Број 5

да се обезбеди, налази у поглављу XIV Г. с. п. које говори: о општим правилима обезбеђења, те да се односи и на пописе по забранама као сретсвима обезбеђења подједнако, као и на пописе по извршним судским пресудама. Тврђење, да овај зак. пропис приликом извршења решења о забрани, даје право повериоцу да он бира имање и ствари дужникове које се у попис узму, нема основе ни у којем зак. пропису. Та зак. одредба дошла је по све природно само због тога, да би се од стране потражиоца прибелешке, или забране, индивидуалисали објекти, који треба да буду предмет прибелешке односно забране, у колико је покретност у опште могуће индивидуалисати, како би суд могао оценити, да ли означени објекти по својој природи, могу бити предметом прибелешке или забране, па према томе. да прибелешку односно забрану одобри, или да потражиоца одбије од тражења, и како би суд одобравајући прибелешку или забрану могао означити на пр. да се одобрава прибелешка на непокретно имање у ул. „Н" бр. ,,Н'' или на парцелу бр. ,,Н" или на њиву звану ,,Н" или на ливаду звану „Н" и т. д. те како би се ово могло увести у интабулационе књиге, а ако се узабрањује право, или покретност, да би семогло означити где се то све налази, и у чему се све састоји, што је потребно ради техничког извођења узабране од стране извршиоца, и доставе решења коме треба, ако је узабрана плате на пр. или имања и права које се код другог налази а не код дужника, и т. д. — § 384 Грађ. суд. пост. Према томе, кад се за ове две правне институције: прибелешку и забрану, тражи индивидуалисање објеката који имају бити предметима обезбеде, — онда се не може рећи, да је право избора имања за попис ради обезбеде дуга остављено дужнику, само ако је у питању извршење пресуде, и само због тога, што је у ставу I § 466 Г. с. п., где је реч оизвршењу пресуда, условљено то право дужника, а да то право нема дужник, кад је у питању извршење забране, пошто код прописа о забранама то изрично није напоменуто, јер се то право код дужника приликом пописа по забранн заснива на одредбама § 844 Грађ. зак, као материјалног закона, и на аналогији зак. прописа — § 2. Г. с. п. — из § 466.. Тврдити, да примена аналогије у овом конкретном случају није могућа, значи тврдити нешто апсурдно, јер се та аналогија већ примењује, као што је случај спора око пописане покретности по забрани, који се спор расправља по прописима § 466 Г. с. п. који прописују поступак приликом извршења по пресудама, и као што је случај одређивање заступника дужнику, кад се он приликом пописа по забрани не нађе на лицу места — § 468 Г. с. п., одређивање процениоца и т. д. И сад, ако би смо узели тезу пишчеву, да будући нема изричног прописа у поступку, односно права дужни-