Бранич

Страна 244

.БРАНИЧ'

Број 5

спречити, кад је реч о вољној залози, и кад повериоц споразумно са дужником уговоре залогу? По § 13 Грађ. зак. зоља и наредба човечија заступа закон, а закон накнађује вољу и наредбу човечију И по томе дужнику стоји на вољу, да повериоцу да у залогу ствари које хоће, како се они погоде, па и оне најнужније, само ако дође до интервенције власти односно пописа и продаје, тек онда ова има да води рачуна о прописима §§ 843, 844 Г. з. и §§ 466 и 471 Грађ. суд. пост. као установама јавно правног карактера. Неможе бити никакве сумње у то: да су прописи §§ 843, 844 и 845 Грађ. зак. установе јавно-правног карактера, па су према томе обавезне а не факултативне. Као што смо напред видели цитирајући § 843 Грађ. зак. њиме је постављено правило, да повериоц неможе ствар примљену у залогу задржати, већ по истеку рока, и ако дужник дуг не би измирио да залогу може продати и т. д., а § 845 прописује да пољска добра, као њиве, ливаде и покретне ствари које се чувати дају, са две трећине процењене вредности своје имају довољно безбедности и т. д., па према томе, ако се пази на речи у напред поменутим зак. прописима, и на њихово право значење, ако се испита намера законодавца — § 8 Грађ. зак.; ако се има у виду да су ове зак. одредбе дошле једна за другом непосредно, и да се оне налазе у оном делу поглавља Грађ. законика који прописује правила за обезбеђење дугова посретством залоге, — онда је јасно да су одредбе напред поменутих §§ 843, 844 и 845 Грађ. зак. јавно правног карактера, те да државни органи приликом извршења у опште, било да је у питању извршење забране, или судске пресуде, морају по званичној дужности да мотре да се исте одредбе стриктно примењују. — Наставиће се —