Бранич

СУДСКА ПРАКСА

Из праксе Државног Савета Калонизацијона такса за циљеве аграрне реформе Једна загребачка фирма купила је 1927 г. од велепоседника велики шумски комплекс, на који је — као на велики посед — била стављена забрана отуђења и оптерећења. Пошто је пренос овог шумског поседа са продавца на купца извршен под теретом клаузуле о забрани отуђења и оптерећења, није од продавца била наплаћена колонизациона такса из чл. 38 зак. о буџ. дванајестинама за август—новембар 1925 г. Овакав поступак, као што ће се доцније видети, био је у складу са законом. Иста ова фирма у 1929 год. продала је овај шумски комплекс другој фирми, такође под теретом опште ограрне забране. Законодавство, у погледу наплате колонизационе таксе, није било измењено. Министарство је ипак овога пута, супротно ономе, како је поступило према истом објекту и под истим условима 1927 г., наплатило од продавца 10% од продајне цене, на име колонизационе таксе из пом. чл. 38. Државни Савет оснажио је ову наплату. као правилну и на закону основану. 1 ) * Претходним одредбама за припрему аграрне реформе од 25 фебр. 1919 г. — § 9. — била је одлучена — у начелу експропријација свих великих поседа на територији нове краљевине. Из ових експроприсаних великих поседа требало је да се снабду земљом они наши држављани, који се баве обрађивањем земље, а земље уопште немају. Док се ова демокрагизација аграрног режима не спроведе, као прва мера државне интервенције, изречена је експропријација великих поседа, т. ј. свих оних поседа, који премашују законом одређен максимум. Како је овим претходним одредбама експропријација великих поседа само декларисана у начелу, а да се, до спровођење аграрне реформе приватноправним трансакцијама сопственика великих поседа не би аграрна реформа омела, другим законом о забрани отуђивања и оптерећења земљишта великих поседа од 20 маја 1922 г., на све велике поседе грунтовно је забележена општа забрана отуђења и оптере-

') Др Савет, Бр. 5095/93Л