Бранич

Страна 246

„Б Р А Н И Ч-

Број 5

ћења без претходне дозволе Министра за аграрну реформу (чл. 3 и 4 зак.). Сопственицима великих поседа било је на тај начин одузето право слободног располагања њиховим правом сопствености. Изузетно, овај закон у чл. 6. и 7. допуштао је велепоседницима, да један део свог великог поседа, а највише до граница одређеног максимума, који је имао по извођењу аграрне реформе да им остане у слободном поседу, могу по одобрењу Министровом отуђити. Тиме, што се овај део одваја од великог поседа, у самосталан земљишни посед који не достиже по величини границу слободног максимума и као такав продаје, он се поново враћа слободном промету, под режим слободне приватне сопствености и пзлучује из аграрне реформе. Ове делимичне трансакције нису првобитно биле скопчане ни са каквом нарочитом јавном дажбином. Тек чланом 47. зак. о буџ. дванајестинама за март—јули 1925 г. заведена је код оваквих преноса нарочита такса од 10% од продајне цене, коју плаћа продавац и која се имала употребити за покриће трошкова око спровођења аграрне реформе. Мотив за наплату ове таксе, њен фискално-правни основ и њено оправдање лежали су у факту, што се велики посед, који је стављен под режим аграрне реформе, крњи и са његовог једног дела скида забрана аграрне реформе, чији се објекат на тај начин смањује. Већ идућим законом о буџ. дванајестинама за август—новембар 1925 могућност за распарчавање великих поседа пре општег извршења аграрне реформе проширена је и на оне делове великог поседа, који премашују законски максимум, па и на целе велике поседе — чл. 38, под условом да се претходно задовоље потребе аграрних интересената. Све ово по претходном одобрењу Министра за аграрну реформу. Чл. 38. зак. о буџ. дванајестинама за август—новембар 1925 представља, у ствари, делнмично и факултативно (тако је Правилником о извршењу овога прописа и названо) извршење аграрне реформе. Јер је после овога прописа постало могућно, оно што дотле није било, да се поједини велики поседи путем слободног споразума велепоседника и аграрних интересената, уз надзор Министров, разделе. Пошто се на тај начин тако продати делови, одн. велики поседи ако се цели распарчавају, излучују испод аграрне реформе, наплаћује се при овим преносима такође 10% од продајне цене за колонизациони фонд. Купопродајним преносом по чл. 38. скида се аграрна забрана отуђења и оптерећења и у овом ослобођењу од удара аграрне реформе лежи мотив и услов за наплату колонизационе таксе. Колонизациона такса јесте такса за излучење поседа из режнма аграрне реформе.