Бранич

Број 5

,Б Р А Н И Ч"

Страна 247

Последица плаћања колонизационе таксе јесте скидање опште клаузуле о аграрној забрани. Да се у овом случају скида општа аграрна забрана, стављена на све велике поседе по зак. од 20 маја 1922 г., то се види из самога прописа чл. 38., јер он предвиђа, да се купљене некретнине не могу отуђити за 10 година уопште, а могу се оптеретити само по одобрењу Министровом. А то значи, да се са купљених некретнина скида општа забрана аграрне реформе и на њих. ставља нова забрана из чл. 38., која је: а) временски ограничена на 10 година, док је општа аграрна забрана по времену неограничена и притискује велики посед све до извршења аграрне реформе; б) стављена новом поседнику, којн је аграни итересент,, ради његове заштите, — док се општа забрана аграрне реформе односи на велики посед као објект аграрне реформе. Све се ово још јасније види из детаљисаних одредаба Правилника о факултативном откупу од 8. октобра 1925, Бр. 34.600, издатог ради извршења пом. чл. 38. ❖ * У конкретном спору, окончаном пресудом Држ. Савета. Бр. 5095/32, како је напред изложено, пренос целог шумског комплекса под теретом опште аграрне забране није имао за дејство и последицу да пренесени објект изузме из режима аграрне реформе и врати слободном правном саобраћају, нити цео, нити поједине његове делове. На против, цео велики посед остао је и даље недирнут под клаузулом аграрне забране, што значи, да се његова правна ситуација у погледу аграрне реформе ни у чему није изменила. Објект је и даље остао резервисан за циљеве аграрне реформе, претрпевши само промену власништва. Промена власништва за аграрну реформу није релевантна. Јер аграрна реформа притискује земљу, а не њене власнике; велике поседе, као објекте, — не велепоседнике, као једну друштвену класу. За аграрну реформу релевантна је само она промена, која се извршује на објекту великог поседа и само она промена власништва, која повлачи и промену на објекту (распарчавање великог поседа, враћање великог поседа слободном промету). За наплату колонизационе таксе у конкретном случају није било основа. Јер то није такса за пренос сопствености, него аграрна такса за откуп поседа од аграрне реформе. Кад таквог откупа нема, као што га у конкретном случају није било, није уопште ни обављен овакав пренос великог поседа, какав предвиђа чл. 38. зак. о буџ. дванајестинама за август—новембар 1925 г. Какви су правни разлози руководили Државни Савет, да ово тражење наплате колонизационе таксе остави на снази,.