Бранич

Страна 250

„Б Р А Н И Ч*

Број 5

II. Б. Правна квалификација поравнања. — § 854 Грађ. законика гласи: ,,И они права своја првашња пренављају кад се о спорним и сумнителним правима поравнају. У поравнању је обично, да свака страна од свога захтева понешто попусти, а понешто од другога добије..." Према овоме јасном законском пропису, поравнање није ништа друго до пренов дуга (новација). Да је овакво тумачење овога прописа правилно, о томе се слажу и наши правни аутори. Тако, нпр., г. Д-р Др. Аранђеловић, у своме делу Основи облигационог права, стр. 144, вели: ,,И наш законик, по примеру аустријског (§ 1380), сматра поравнање као нарочиту врсту новације". У делу Д-ра Г. Никегића Облигационо право, стр. 142, стоји ово: „Као нарочити облик новације сматра наш законодавац такозвано поравнање о коме говори у §§ 854—863 Грађ. законика. У овим прописима говори се о такозваноме материјатлно правноме поравнању, на супрот такозваноме процесуалном поравнању (поравнање у парници) о коме је реч у §§ 144—147 Грађ. суд. пост. Поравнање је такав уговор о пренову којим се утврђују извесна спорна или сумњива права на тај начин, што уговорне стране узајамно понешто попуштају"... Кад се узме да је поравнање нарочити облик новације, онда и за поравнање важи све оно што и за новацију; и овде се имају применити прописи §§ 849 и 850 Грађ. зак., према којима старе обвезе више нема јер је замењена новом обвезом. Па ако је ово резоновање тачно, из тога изилазн логички закључак да поднесена меница не може имати никакве правне важности. Према овоме, спор се има расправити на темељу нагодбе, т. ј. има се изнаћи садржај поравнања и по томе регулисати односе парничара. Другим речима, тужилац је имао да се изјасни о изнетој садржини поравнања, па ако би је порекао, онда да сам изнесе какво је било поравнање. Иначе, суд је имао да спор расправи на основу допуњавне заклетве, пошто је тужена страна до велике вероватноће довела своје тврђење поднесеном исправом о поравнању (ако не би имало места испиту сведока, који би исправу имали допунити у погледу садржине). III. Баш и кад би се узело да поравнање није једна специјална врсга новације, већ да спада у правне послове којима се врши модификовање облигација, опет то не би могло утицати на резултат. Јер, „закључењем облигационог поравнања постоји нова облигација, која је управљена на оно, што је у поравнању обећано. Поред ове облигације из поравнања постоји и даље првобитна облигација, али ипак модифи-