Бранич

Број б

,Б Р А Н И Ч"

Страна '251

цирана или ограничена садржином поравнања, пошто се после закљученога поравнања дугује и по првобитној облигацији само оно, што је у поравнању обећано". (Д-р Д. Аранђеловић: оп. цит., стр. 152). — Дакле, и према оваквом схватању правне природе поравнања, туижлац би могао тражити само и једино испуњење обвезе која је поравнањем утврђена, и ништа више. IV. Према оваквом стању ствари, има места испиту сведока, који би имали да утврде садржину поравнања, јер то допушта § 245 Грађ. суд. пост. По овом пропису, испиту сведока има места чак и онда, кад постоји ма какав почетак писменог доказа, макаква забелешка о спорној ствари. У овом случају, постоји јавна исправа као доказ о зкљученом поравнању: зар би било противно духу и смислу закона, да се садржина овога поравнања утврди помоћу сведока, који су били присутни склапању нагодбе између тужиоца и првотуженога? — Ако поднета исправа није доказ о садржини поравнања, она је доказ о томе: да је закључено поравнање; другим речима, ако ништа друго, она је бар почетак писменог доказа, који се може допунити другим доказним средствима, било сведоцима било допуњавном заклетвом. Овде, сведоци не би имали да сведоче ни изван ни против садржине исправе, већ само да допуне писмени доказ: баш ради оваквих случајева донета је одредба § 245. — Уосталоме, тужилац је имао да доказује садржину поравнања, пошто он по поднетој меници није имао право да тражи наплату, јер је она замењена поравнањем: менице дакле више нема".... Пећски првостепени суд, својом пресудом од 7 фебруара 1930, Бр. 1656, осудио је тужене на плаћање дуга и трошкова. Ову је пресуду одобрио Скоп. Апелациони суд, а Касациони суд, посредно, оснажио својом одлуком, те је тако ова пресуда постала правоснажна. Ми се не слажемо са овом одлуком, јер сматрамо да Не одговара ни духу закона ни правичности. Кад је тужени поднео писмено о поравнању, то писмено није се могло просто одбацити, већ је имало да се узме у оцену и да се спор расправи баш на основу њега. У конкретном случају, суд је нашао да нема места испиту сведока, јер би то било противно §§ 242 и 233 Гр. суд. пост. Ако је поравнање пренов дуга, то је пренов ранију обавезу претворио у нову, те су странке требале да о томе напишу писмено и осигурају доказ, вели се у мотивима пресуде. Даље, каже се, у разлозима пресуде, да је поднетом меницом доказана тражбина. Да је једна меница доказ о дугу, о томе се не може ни диску-