Бранич

Број 5

„Б Р А Н И Ч*

Сграна 257

грађ. суд. пост. да, кад тужена страна не одговори на тужбу а и на рочиште не дође, да она неће да спори не само чињенице, које је тужилачка страна навела у тужби, него и да се не показује прогивна тужбеном тражењу, из чега се противно закључује, да она прећутно признаје за истинита она збића у тужби наведена, на којима тужилац своје право заснива, па да је суд био дужан према II алинеји § 178 грађ. суд. пост. и § 140 грађ. суд. зак. иста збића сматрати за истинита и на њима засновати своју одлуку и ако о њима тужилац не подјноси нарочите доказе, јер за судску одлуку не тражи се у^врђивање материјалне, већ само моралне истине. По, § 94 тач. 3 грађ. суд. пост. тужба треба да садржи поред осталог и то, чиме се право тражења доказује т. ј. да ли исправом или сведоцима или заклетвом. А по § 97 грађ. суд. пост., ако је тужба поднета без елемената из тач. 3 § 94 грађ. суд. пост. суд ће тужиоца позвати да исту допуни, па ако је не допуни, одбациће је као неуредну. „У овом конкретном случају тужилац у спору о извршењу усменог уговора о куповини и продаји, односно неизвршењу истог, не подноси никакве доказе до само тапију, да је предмет купо-продајног уговора његова својина. Према цитираним законским прописима оваква тужба није уредна зато што тужилац није поднео доказе, да је са туженим закључио усмени уговор о куповини и продаји, чије се извршење, односно неизвршење хоће овом тужбом да оствари, јер поднета тапија није доказ о постојању поменутог уговора, већ једино доказ о својини земљишта, које је предмет уговора о купо-продаји, чије остварење тужилац овом тужбом тражи. Те, пошто је тужба неуредна, суд је требао да тужиоца позове да исту допуни, па ако он то не би хтео, да је одбаци као неуредну. Али, грешком суда, она је пуштена у ток. „Тужена страна на тужбу није одговорила а није ни на рочиште дошла. И она је према § 140 грађ. суд. пост. изгубила само следећа права: 1. бирати вештаке и противу оних, које је противна страна изабрала, изузеће чинити; 2. чинити изузеће противу форме и уредности исправе; 3. противу поузданости сведока противне стране изузећа чинити; 4. доказивати да је тевтер неуредан; и 5. претпоставља се, да тужитељу заклетву, ако је главна, враћа а ако је допуњујућа, одобрава. Ови су изузетци изрично побројани а не примера ради, те ван њих тужени друго ништа не губи ако на тужбу не одговори и на рочиште за пресуђење не дође. Према томе, недолазак туженог на рочиште и неодговарање на тужбу, који губи права, из § 140 грађ. суд. пост., не ослобађа тужиоца да своје наводе доказује по општем принципу у § 178 грађ. суд. пост. „Истина у § 178 алинеје II грађ. суд. пост. стоји „иначе