Бранич

Број 5

.БРАНИ Ч"

Страна '267

и њиме управља. Усвојилац узима дете, као што се вели и у § 137 Грађ. зак., место сина односно кћери а које ће дете према њему имати све обвезе рођеног детета, обрађивати његово имање, наставпти славу његову, сахранити га и испунити посмртне обичаје (§ 139 и ст. зак.). Народ, дакле, не прави разлику између усвојеника и свога рођеног детета, већ усвојено дете сматра као и рођеног сина или кћер, смагра као потпуну замену ових и ово је и био мотив усвојења. Према томе неоснован је навод суда да би била очита неправда лишити тужитељицу уопште наследства у корист једног трећег сасвим непознатог и страног лица". Скопљански Апелациони суд усвојио је ове примедбе и пресудом од 4-1-1932 г. Бр. 79 тужиљу одбио од тражења да јој се призна право на закони део у заоставштини очевој. Касациони суд оснажио је ову пресуду. Одлука II оделења од 22-П-1932 год. Бр. 1234. Саопштио: Тих. М. Ивановић Пропис § 500. грађ. зак., предвиђа могућност урачунавања оног предмета имовине, који је поклоњен детету, само приликом деобе између санаследника, који су то постали по основу закона. Тужилац Мијаило, поступајући по решењу неоспорних дела судије, којим је упућен на парницу против тужених Марјана и Бошка ради доказивања неважности тестамента пок. Стојана, — навео је да поменути тестаменат не вреди зато, што је пок. Стојан уговором о усиновљењу, потврђеним код неспорних дела судије усинио њега — тужиоца те му је по § 137 грађ. зак. постао као и рођени син, па према томе с обзиром на § 477 грађ. зак. није могао тестирати на штету тужиоца и окрњити му закони део, који се састоји у половини целокупног имања. Тужени су навели: да пок. Стојан није имао рођене деце, већ само два посинка Милију и Мијаила и да је још за живота извршио деобу са посињеницима а остатак имовине, који је гом деобом задржао за себе, завештао је спорним тестаментом њима — туженима. Књажевачки првостепени суд нашао је, да је тестатор пок. Стојан поменутим тестаментом окрњио закони део свога усињеника — тужиоца Мијаила, јер је туженима оставио све своје имање а тужиоцу није завештао ништа, па је зато донео пресуду: да се спорни тестаменат редуцира за половину у корист тужиоца. Београдски Апелациони суд преиначио је ову пресуду и тужиоца одбио од тражења, пошто је поднетим доказима од