Бранич

Страна 266

„Б Р А Н И Ч

Врој 5

и 410 Грађ. зак. нормирао изрично и детаљно законско наследство код усвојења и те су одредбе довољно јасне за расправу овог конкретног случаја. Позивајући се на §§ 8 и 10 Грађ. зак., суд истиче правичност у корист свога мишљења. Не може се узети да се мишљење противно мишљењу тога суда не може примити зато, што би се оно косило са здравим разумом и правичношћу. Питање о евентуалном оштећењу рођене деце код усвојења законодавац је несумњиво морао имати у виду и оценити. То показује што Грађански законик у § 140 предвиђа код усвојења само разлику у годинама између усвојеника и усвојиоца а усвојење не условљава, и гиме да усвојилац нема рођене деце, и ако његов изворник аустриски Грађански законик овај услов изрично предвиђа. Наш законодавац, доносећи нарочите детаљне, одредбе о наследству код усвојења, свакако би предвидео, да је го хтео, да женско рођено дете умрлога усвојиоца конкурише у наследству са усвојеним мушким дететом, то јест да односно законског дела искључује усвојеника када усвојилац није оставио после себе рођене мушке деце. Када пак законодавац то није предвидео, онда се то не може закључивати, позивањем на правичност а противно §-у 137 по коме је усвојено дете равно сасвим рођеном детету; §-у 138, по коме усвојеник добија према усвојиоцунаследна права која према својим родитељима и родбини има; § 410, који не предвиђа неки изузетни, повољнији положај рођене деце према усвојенику у погледу наслеђивања усвојиоца; и напослетку §-у 477 Грађ. зак., по коме односно законског дела мушка деца искључују женску а усвојеник овде има правни положај рођеног мушког детета. Према §-у 410 потомство усвојиоца код наслеђа усвојеника умрлог без свога потомства искључује наближе сроднике усвојеникове и ако усвојеник ове наслеђује. Шта више, ако усвојилац нема потомства, у наслеђивању усвојеника од најближе родбине овога пречи су и остали сродници усвојиоца у погледу добра које је усвојеник од усвојиоца наследио; наслеђе се, дакле, враћа родбини усвојиочевој па макар то били даљи сродници а не наслеђују блиски сродници усвојеникови. Овакве одредбе § 410 могу некоме, с погледом на опште законске одредбе о интестатском наследству, изгледати необичне, али се оне не могу широким тумачењем и из правичности мењати када их је законодавац нашао за оправдане према природи и циљу усвојења како је он институцију усвојења схватио. Напослетку, треба имати на уму цељ усвојења и народно схватање овога. У сеоској породици, где се усвојење најчешће и чини, по правилу усваја се мушко дете и то у случају када усвојилац нема рођене деце а самом му је тешко, особито у старијим годинама да имање обрађује