Бранич

Број б

»Б Р А Н И Ч"

Страна 265

усвојиоцу у погледу наслеђа има она иста права, која бк као брачно, рођено, дете имао. Суд наводи да је законодавац, изравнавајући наведеним одредбама усвојену децу са рођеном децом, ишао само на то да усвојеника односно наслеђа усвојиоца заштити, јер би усвојиоца иначе наследила само рођена деца или други сродници усвојиочеви, те би тада установа усвојења била бесмислена и излишна. Ако је закон изједначио усвојеника са рођеним дететом то не значи, вели суд, да га је изједначио у свему па и у наслеђу са рођеном децом и евентуално унишито право наслеђа рођене деце. И овај навод суда нема основа у закону нити је то могла бити намера закодавчева. Законодавац је у Грађанском законику специалним одредбама одређено регулисао правне односе усвојеника и према усвојиоцу и према његовим природним родитељима, одредио тачно правни положај његов у области породичног наследног права, и када га је он изрично у погледу наслеђа изравнао са брачном децом, онда је несумњиво и не може му се то право спорити или, мимо закона, сужавати, као што то напротив Апелациони суд неосновано чини. Своје мишљење Апелациони суд не може заснивати ни на § 148 Грађ. зак. који говори о побратимству и посестримству а који акт усвојења, вели суд, не може бити на штету трећег. Из тога §-а види се да закон побратимство и посестримство није потпуно изједначио у правном дејству са усвојењем, и да је то једна специјална одредба. То показују речи „Усвојењу подобно", као и то што се даље ту не говори нарочито о наслеђу као код усвојења деце већ се права побратима и посестриме опредељују према уговору. То пак што се у закону наводи да се та права опредељују према уговору у колико не би законим уредбама противна била не значи да је законодавац рекао да тај уговор не може бити на штету трећег — што се ни код усвојења деце не предвиђа — као што то суд напротив узима, већ значи да уговор не може бити противан §§ 13 и 538 Грађ. зак. Не стоји аргуменат суда да је усвојење акт располагања усвојиочева на случај смрги а да се таквим актом не може окрњити закони део као ни у случају § 565 Грађ. зак. и да закон и код других правних аката родитеља штити законски део деце — §§ 394, 425, 477, 479 и 788. Усвојење је један правни институт, који је законом изрично предвиђен и чије су правне последице законом изрично одређене и суд не може, противно законским наређењима, те последице ограничавати, позивајући се на законске одредбе које не мењају оне о усвојењу, јер усвојење нити је поклон (§ 565) нити брачни уговор (§ 788) а ни остале наведене одредбе не садрже прописе који би сужавали правно дејство усвојења у корист тужитељице у овом спору. Законодавац, је у §§ 137