Бранич

Страна 264

„Б Р А Н И Ч"

Број 5

назива законитом, што значи, да измећу те деце прави раз.лику, ге рођеном детету, као законитом, мора остати неповређен законски део по § 477 Грађ. зак. Овакво схватање Апелационог суда нема основа ни у закону ни у нашој правној књижевности. И усвојена су деца законита као и рођена. У § 112 Грађ. зак. говори се, да су деца или брачна или ванбрачна или усвојена а не говори се о „законитој" и „незаконитој" деци. У § 114 Грађ. зак., на који се суд позива, говори се о законитом браку и законитости рођења. У наведеном § 134 истог законика говори се о позакоњењу небрачне деце. Ту се дакле говори о брачности деце и како се ванбрачна деца могу законитом учинити и са обичном изравнати. У овим одредбама не конструише се појам „законите" деце, који би био противан појму усвојеног дегета, нити се из њих може изводити, да усвојено дете није законито дете у смислу § 477 Грађ. зак. Напротив, код усвојења по § 137 Грађ. зак. усвојилац узима мушко или женско дете место сина или кђери и оно је равно сасвим рођеном детету. Па кад овде усвојеник има потпуно правни положај рођеног детета, које дете суд истиче као законито, онда је логично, да је и усвојено дете законито дете. Да је и усвојено дете законито дете у смислу § 477 Грађ. зак. показује најбоље то, што усвојилац, и ако би поред усвојеника имао и друге, рођене, деце, не може усвојеника лишити законског дела онде, где би му овај, сматрајући усвојеника као рођено дете, припадао по § 477 Грађ. зак., већ може у погледу тога дела наследства бити евентуално само речи да га усвојеник дели са рођеном децом усвојиочевом. У противном, усвојеник би, и ако је годинама радио и привређивао у кући усвојиочевој, могао бити тестаментом усвојиоца сасвим лишен наследства, пошто закон не заштићава једновремено закони део и усвојеном мушком детету и рођеном женском детету усвојиочевом. Усвојенику дакле, ако је мушко лице, не може бити окрњен законски део на корист рођеног женског детета усвојиочева, већ може бити само речи о изједначењу њиховом у погледу законског дела или особеном делу женског детета (§ 478 Грађ. зак.) као и у случају, где би била у питању само рођена мушка и женска деца. Кад усвојено мушко дете по законском наследном праву искључује женско дете усвојиочево у наслеђивању као и рођени син, онда је неосновано, без законске одредбе или наредбе умрлог усвојиоца а противно правној природи и циљу усвојења, признавати женској деци законски део и крњити наследство усвојеника, коме, напротив, законски део припада. Из § 138 Грађ. зак. види се да усвојеник има она иста наследна права према усвојиоцу, која и према својим рођеним родитељима и родбннама има а то значи, да и према