Бранич

Број 5

„Б Р А Н И Ч"

Страна 263

писа да доказује поседовање поданичког статуса ранијеКраљевине Србије односно Црне Горе, већ само да докажеда нема поданички статус које од држава са којима је Србија односно Црна Гора била у рату од 1914 год. Боривоје Петровпћ, судски пристав Окр. суда за град Београд. Рођена кћер усвојиочева нема права на закони део према усвојенику. Тужиља Ружица представила је суду: да се је њен отац Иван два пута женио, да је са првом женом имао од деце само њу — тужиљу, да са другом женом није имао рођене деце али му је она довела свога сина из првог њеног брака — Владимира, кога је њен отац посинио. Владимир јој је оспорио право на закони део у очевини и зато га тужи суду и моли за пресуду: да она има право на закони део у наслеђу имања њеног оца а који се део састоји у половини целокупне очеве заоставштине. Тужени Владимир навео је: да је од свога поочима Ивана усињен без икаквог изузећа — § 137 грађ. зак. и потпуно се равна рођеном сину, према чему је он једини наследник целокупне заоставштине поч. Ивана и зато тужиља и нема права на закони део. Окружни суд у Врањи нашао је, да тужиља има права на закони део, па јој је пресудом од 17-УМ931 г. бр. 3211 исти и досудио. Скопљански апелациони суд одобрио је ову пресуду. Касациони суд примедбама свога II оделења од 15-ХП-31 год. Бр. 13405 поништио је пресуду Апелационог суда са следећих разлога: „Погрешно је суд, одобравајући пресуду Апелационог суда, одлучио, да тужиља Ружица, као законита кћер пок. Ивана, има права на закони део, који се састоји у половини целокупне заоставштине пок. Ивана и ако је овај после себе оставио туженог Владимира, кога је усвојио без сваког услова и изузетка, у смислу § 137 грађ. зак. Признајући, да човек или жена могу усвојити туђе дете и ако имају рођене деце, Апелациони суд као разлог за своју одлуку наводи, да је тужиља законита кћи пок. Ивана а да тужени Владимир, као усвојеник, није законити син његов. Према томе § 477 истог законика, који говори о законском делу законите деце, ограничава право наслеђа туженога и не лишава тужиљу законског дела. Док §§ 114 и 134 грађ. зак. говоре о законитој деци, закон, и ако усвојену децу изравњава са рођеном децом, нигде усвојену децу не