Бранич

Страна 262

„БРАНИЧ'

Број 5

из Немачке држављанин немачки, кад се има у виду неоспоран факт, да је се он као немачки држављанин доселио у Србију. Ово нарочито с обзиром на уверење редарственог повереништва у Земуну, којим се тврди да је пок. Б. као немачки поланик у току времена (пет година) и у више махова прелазио ондашњу границу између Србије и АустроУгарске. Позната је ствар да се у то доба граница није могла прелазити без путних исправа и сваки путник морао је показивати своје исправе. Без сваке сумње и пок. Б. морао је се легитимисати својим исправама и на основу тих исправа и констатовани су његови прелази као и његово држављанство и заведени у књиге на основу којих је и поменуто уверење морало бити издато, те са ових разлога Београдски Апелациони суд је исто и примио као доказ, да је пок. Б. био немачки поданик. У горњем смислу узео је као доказ и уверење града Београда у коме се наводи да је пок. Б. подносио немачки пасош Бр. 316, доказа о томе, да је то био провизоран пасош нема у уверењу јер се тамо наводи само пасош. Навод да је пасош провизорно издат у време када је пок. Б. престао бити немачки држављанин, не може Београдски Апелациони суд примити са изнетих разлога у пресуди, према којима пок. Б. сматра као немачког поданика, а не да је он то престао бити. Нзвештај немачког посланства у Београду у акту Министарства Иностраних Дела Бр. 1117 заснива се на потврди владиног намесника у Франкфурту на Одри, о којој је потврди Апелациони суд дао разлоге у својој пресуди, те је и он без утицаја." ђ) Касациони суд у Општој својој седници од 22 јуна 1931 год. Бр. 7655 расмотрио је акта реченога спора, примедбе свога другог оделења Бр. 3576 од 4 априла 1931 год. као и противразлоге Бр. 3906 па је нашао: да стоје поменуте примедбе, јер су на Закону основане, а речени противразлози не стоје, те их је на основу т. 4 § 16 зак. о свом устројству одбацио. Усвајајући предње придбе Касационог суда у см. § 332 г. с. п. као обвезне, Београдски Апелациони суд одобрио је пресудом својом од 18 августа 1931 год. Бр. 6080 пресуду Првостепеног суда. Према свему изложеном види се да је гледиште Опште седнице Касационог суда односно његовог II Оделења на закону основано и у свему се слаже са цитираним разлозима Првостепене пресуде. Нарочито је важно нагласити гледишге Касационог суда да за примену чл. 28 и 57 зак. о ликвидацији мораторног стања, није потребно ономе који жели да се користи бенефицијом из ових законских пра-