Бранич

Број 5

„Б Р А Н И Ч"

Страна 261

3) Уверење Управе града Београда од 12 јуна 1929 год. у коме се наводи, да се Б. као немачки поданик пријавио 12 марта 1924 год. подносећи немачки пасош Бр. 316 не може служити као доказ да је Б. био немачки поданик, јер се у поменутом извештају немачког посланства датом Министарству иностраних дела као и уверење да је тај пасош издат погрешно у пометњи и да је немачко посланство погрешно интервенисало у корист Б., зато што је он био немачког порекла и што је његово имање било под секвестром. Да је овај пасош издат провизорно види се по томе што је он издат у време, када је Б. већ преста бити немачки држављанин. 4) Уверење Општине града Београда Бр. 20929/25 да је Б. при попису 1910 год. пријављен за немачког поданика и да је на неким саслушањима својим код наших власти после рата пок. Б. изјавио, да је немачки поданик такође није доказ да је Б. немачки држављанин, јер се он и могао пријавити као немачки држављанин и ако то у ствари није био и код наших власти изјавити, да је немачки држављанин, али те његове изјаве нису меродавне, односно његовог држављанства, већ је меродавно то, да ли га немачка држава сматра за свог држављанина или не. Напротив не утврђује се да је Б. чинио кораке за одржање немачког држављанства, јер су те његове изјаве дате код других власти а не код компетентних немачких власти". д) Београдски Апелациони суд није усвојио поменуте примедбе Касационог суда од 4 априла 1931 год. Бр. 3576, већ је писмом својим од 4 јула 1931 год. Бр. 3906 дао следеће противразлоге: „Београдски Апелациони суд остаје у целини при свима разлозима у својој пресуди а нарочито у погледу потврде владиног намесника у Франкфурту на Одри. Та потврда је узета као доказ да је пок Б. престао бити немачки поданик још пре рата или у 1914 год. али Апелациони суд није могао то примити и при томе и сада остаје, како са разлога изнетих у својој пресуди тако и с тога што се и та потврда а на име да је пок. Б. изгубио држављанство због непредузимања корака за одржање истог не заснива на каквим актима, књигама и не наводи ни време кад је Б. престао одржавати везе са својом земљом. Изгледало би према томе уверењу владиног намесника, да пок. Б. од доласка из Немачке у 1884 год. ничим није манифестовао своје немачко поданство. Међутим, уверењима Редарственог повереништва у Земуну, Управе Града Београда и Општине града Београда утврђено је противно т. ј. да је пок. Б. у више махова истицао своје немачко поданство као што је то Апелациони суд у разлозима своје пресуде изнео. Те манифестације од важности су по одлуку да ли је пок. Б. био и после одласка