Бранич

Страва 260

,Б Р А Н И Ч'

Број 5

ним прописима мораторног законодавства, који чини један изузетак од општег правила: да је уговор закон за стране уговорнице који се као изузетак има најуже и тумачити." г) По благовременим жалбама тужених страна, Касациони суд примедбама свога другог оделења од 4-1У-1931 год. Бр. 3576 поништио је пресуду Апелационог суда бр. 4698/30 са следећих разлога: „Београдски Апелациони суд иогрешно је узео да се на масу пок. Б. не односи пропис члана 28 зак. о ликвидацији мораторног стања, јер се по чл. 57 истога закона поред губитка држављанства које од непријател>ских држава, не тражи као што то напротив Апелациони суд узима и да је Б. био стекао држављанство било раније Краљевине Србије или Краљевине Црне Горе или које друге у минулом рату бивше савезничке државе, или после рата, Краљевине Југославије, већ је довољно то да он није држављанин које од непријатељских држава. Ни једна парнична страна не износи да је Б. изгубивши немачко држављанство, постао држављанин које друге Државе а Апелациони суд шта више узима да он уопште није престао бити немачки држављанин. У прилог наведеног иде и то, што је према потврдама владиног намесника у Франкфурту на Одри и пруског претседника владе, од 15 септембра 1925 год. Б. кад је избио светски рат већ био без државе, а уверење суда Општине Београдске Бр. 18545 тврди, да је Б. пре окупације Србије тражио српско поданство. Неосновано Апелациони суд пориче доказну вредност исправама Пруских власти зато што су оне издате на основу интерног законодавства и то само за расправу питања о секвестру, јер су оне издате од надлежне стране власти и као јавне исправе § 177 г. с. п. оне су у овом случају према својој садржини доказ о чињеници која се у њима констатује т. ј. да Б. није немачки држављанин, а без важности је по доказну вредност тих исправа то што је било повод њиховог издавања. Не може ни с погледом на остале разлоге Апелационог суда узети да је Б. немачки држављанин, тако: 1) Већ наведеним потврдама немачких власти, као и према извештају немачког посланства у Београду, о коме је извештају реч у акту Министарства иностраних дела Бр. 1117 1926 г. утврђује се да је у време почетка светског рата Б. био без држављанства, дакле, да није био држављанин једне од непријатељских држава. 2) Уверење Краљевског редарственог повереништва за град Земун 9 новембра 1929 год. Бр. 8297 не може служити као доказ о томе да је Б. немачки поданик, јер се из овог уверења не види на основу чега редарствено повереништво тврди, да је Б. немачки поданик.