Бранич

Страна 228

„БРАНИЧ*

Број 5

Наше излагање о међународном судству неби било потпуно када би се ограничило на ово неколико примедаба о јавно-правној међународно-судској функцији, то јест на међудржавне односе. И на пољу приватно-правних међународних односа постоји један важан део правосуђа. Наиме, на овом су пољу Уговори о Миру учинили једну важну и занимљиву новину. Версајским и осталим уговорима о миру установљени су мешовити арбитражни судови, Тгаћипаих агШ(таих пнх(:ез. Члан 304 Версајског уговора вели: „Један Мешовити арбитражни суд биће установљен између сваке од савезничких сила и Немачке у року од три месеца од ступања на снагу овога уговора. Сваки ће од ових судова бити састављен од три члана. Свака ће влада одредити по једног од ових чланова. Председник ће бити изабран споразумно од обе заинтересоване владе". У случају немогућности да се споразум постигне, члан 304 вели да ће председник и два његова заменика одредити Лигин Савет. Ови пак имају припадати државама које су за време рата остале неутралне. Суд решава већином гласова, другим речима председник одл У ч УЈ е као зиг-агћИге, надарбитар. Надлежност суда је врло широка: овим судовима припадају сви спорови који се односе на лична и имовна приватно - правна потраживања држављана бивших зараћених страна, а који проистичу као последице рата. То су сва питања дуговања, уговора добара, индустријске својине, итд. итд. Члан 304 Версајског уговора предвиђа поделу суда на више секција и појачање броја судија према потреби посла. Тако је на пример немачко-француски суд био подељен на 4 оделења од којих је свако било састављено од два национална члана и једног неутралног председника, Швајцарца, Холанђанина, Швеђанина, итд. Свака држава плаћа свога члана суда, а председника заједнички. На крају члан 304 вели: ,,Високе силе уговорнице пристају да се одлуке (тексг вели /е$ с/ес/зшлз, а не /ех зепЕепсез или агге^з, ји§етеп1§) Мешовитог суда имају сматрати као дефинитивне и да имаду обавезну снагу према сво.јим држављанима". Практична вредност ових судова испољава се следећим цифрама: до краја 1929 године само пред поменута четири оделења француско-немачког суда било је изнето око 25000 жалби у вредности од 15 милијарди динара. Са теориског гледишта, које нас овде више занима, ови судови претстављају један изузетан и привремен карактер као и једну важну новину у аналима међународног судства. И они имају контрактуалну базу, Версајски и друге уговоре о миру. Доктринална вредност њихових одлука јако се оспорава (51с Нибоаје). Па ипак „тим чисто арбитражним судовима постигнут