Бранич

Врој 6

„Б Р А Н И Ч"

Страна '299

процене вредности, и иначе, престављају способан начин за обезбеду дуга, Тврдити пак, да је новеритељу остављено право избора ствари којима жели да се обезбеди приликохм пописа по забрани, због тога, што ако дужник не би имао довољно покретиих ствари за обезбеду тражбине, власт неможе пописивати непокретно имање дужниково, као што је случај код извршења пресуде по § 466. грађ. суд. пост. став I по коме је ово право избора дато дужнику зато, што се у случају недовољне залоге у покретности, може добити за остатак и из непокретности дужникове — без икаквог је зак. основе. Познато нам је а и писац чланка правилно примећује — да се не могу узети у попис по забрани оне ствари, које се иемогу узети у поиис за извршење пресуде, нити се по забрани може узеги у попис више него за извршење § 380- г. с. п. Па кад је ово познато, онда шта би помогло поверителзу, баш и кад би њему било остављено право избора ствари при извршењу забране, којима жели да се обезбеди, ако дужник нема више, него таман толико, колико је по закону довољно да се дуг поверитељев, обезбеди, или чак и ако нема ни толико ? Рекли смо да се пописом по забрани стиче законско право залоге — § 403. г. с. п., као што се то право стиче и пописом по пресуди — § 466. грађ. суд. пост., док се прописи §§ 304, 312, и 320. грађ. суд. зак- односе на специјалне уговорене залоге, па кад би према поменутој начелној одлупи О. О. од 4-Х1-1897. год. бр. 7624. оштампаној код § 320. грађ. зак. чак и вољно дату — уговорену залогу приликом одређивања продаје требало заменити другом, коју дужник нуди, само ако ова друга претставља исту вредност, и може се одмах без одуговлачења и сметње у попис ради продаје узети, — онда нема никакве сумње, да је дужнику и приликом пописа по забрани остављено право избора, да он одреди ствари које да се у попис узму.*)

*) Видети о овоме стр. 31—35 књиге о попису за извршење одлука судских од г. Живојина Перића проф. Универзитета, предавање из теорије грађ. суд. поступка од год. 1902.