Бранич

Број 6

„Б Р А Н И Ч*

Страна 301

се, да је такав поступак оправдан и да је сасвим у духу закона. Јасно је да према т. а) § 471 Гр. с- п. земљорадник не може ни „ма којим начином отуђити" његове непокретности, ако тиме крњи минимум од пет дана орања на сваку пореску главу и окућје (кућу са зградама и окућницом до једног дана орања). Чим закон забрањује овакво отуђивање, оно се правно не може ни санкцнонисати. Овај је законски пропис јавноправне природе и стање њему супротно нишштавно је и може га свагко иападати без да за то доказује свој оправдани правни интерес. Закон искључује могућност оваквог огуђивања непокретносги, дакле не дозвољава ни стварање правних односа у корист трећих на таквом ништавном правном основу. Јер је према § 225 Гр. Зак. за свако прибављање права својине потребан и ваљани правни наслов и модус — „закони начин" прибављања тога права. Не може се репи ни за основни правни посао међу таквим странкама (између земљорадника без довољно земље и акципијенса), да је „правно ваљан", јер ту ваљаност закон искључује, чак и забрањује. Оно што је правно недопуштено јавноправним прописима не може се конвалидирати приватноправним расположењем, уговорима између странака. Ако је нешго забрањено јавноправним нормама, тада то неће бити допуштено, па макар односни уговор између странака испуњавао све погребне законске спољашње формалности. Тај је правни посао у својој основи ништав и не може добити своју законску санкцијуПрема § 225 Гр. зак. крај таквог стања ствари нови стицалац тапије иије ни прибавио право својине, јер му за то мањкају основни услови из тог §-а. Он наиме нема ни ваљани правни наслов, а нити је на законити начин прибавио го право. Оно што је ништетно, неће постати законито нити погрешним издањем тапије, јер је то формалноправни акт, који не може дерогирати материјалноправну одредбу издану у општем интересу. Да нови ималац такве гапије није стекао право својине види се и из одредбе §-а 293 и сл. Гр. Зак., према којима издање тапије нема материјалноправни, конститутивни, него само декларативни карактер. Издањем се тапије даје самс свакому на знање да је убаштињење извршено пред судом, али не још и то, да је оно самим тиме и створило право својине. Сасвим је друкче код земљишних књига- Тамо стварно право и не постоји док се не упише у те баштинске књиге. Оно настаје истом уписом у јавне, земљ. књиге- Пре тога оно и није постојало поред све вол 3 е странака. Тапија сама по себи не ствара право својине, ако то право пре гога већ не постоји. Сваки преиосилац „мора сам господар или бап , •" , " , " , " од истога добра бити; иначе пренашање такво нема а

важносги" (§ 293. Гр. зак.).