Бранич

Број 6

,Б Р А Н И Ч*

Страна 303

јасно је да обично неће нитко ни хтети да преузме оминозну улогу тужиоца. Морала би дакле сама држава да тужи имаоца ове иначе ништаве тапије. Петит тужбе морао 6и гласити на признање важности јавноправне норме § 471 Гр. с. п., а то би значило анархија. У таквом би случају заједница тражила од појединца да призна правну важност извесног општег прописа, кому се он безусловно мора повиновати, јер је издан од стране државе за све грађане. За то не треба судске интервенције. Та се покорност појединаца према оштрим наредбама закона већ унапред претпоставља и у правној се држави не сме ни доводити у сумњу. Види ,се дакле, да се та санација повреде права „наглавице" не може вршити путем тужбе. Према §-у 303 Гр. с. п. „закључења судска или су пресуде или решења или наредбе". Како се ова поврата у пређашње стање може извршити само судским путем, и то никако пресудом, јер се у горњим случајевима неће ни моћи подићи тужба, преостаје дакле форма решења или судске наредбе. Пошто овакве судске одлуке задиру у битне имовинске интересе грађана, није оправдано да се странкама одузима право жалбе- То је њихово право и оно се ни у овом случају (аналогно одредби § 322 Гр. с. п.) не може ускраћивати. Та се дакле успостава може извршити само у форми решења. Истакли смо горе, да је суд дужан исправити овакво протузаконито стање, а то резултира из ништавности односног правног посла и интенције законодавца да се онемогуће ■и уклоне правна стања, која су супротна одредби §-а 471 Гр. с. п. За овакав поступак суда довољно је оправдање сама ништавост преноса, али формалноправно оправдање. за такав поступак налази се и у одредби другог става § 31 Зак. о изд. тапија. Према тој одредби „у сваком случају оставља се судији да може преиначити своје решење против кога се поднела жалба-" У првом ставу овог §-а набрајају се случајеви у којима се подноси жалба против одлука суда по овом закону. Иасупрот тому по другом ставу даје се судији овлаштење, да може , ; у сваком случају" да преиначи своје решење, али под: претпоставком, да је против тога решења поднесена жалба Из текста ове законске одредбе види се, да се изрази „у сваком случају" односе на све врсте судских одлука, које суд доносц по овом закону. Одатле се може закључити, да се преиначити не могу и она решења, која су постала извршна, односно против којих се у отвореном року нису жалиле заинтересоване странке. Овакав закључак заиста одговара и захтеву правне сигурности, да стечници стварних права на непокретностима не^ буду вечно у неизвесности о свом праву. Ако се протустран-