Бранич

Страна 304 „Б Р А Н И Ч" Врој 6

ка није жалила и ако је односно решење тако постало извршно, ни сам суд нема права да мимо воље заинтересованих странака преиспитује основаност извршног већ решења. Када би се друкчије допустило могла ои настати извесна пометња, која не ои никому користила. Али одатле ои још погрешно било закључивати, да се у случају извршности решења о потврди тапије као што је ово случај у опште више не може преиспитати односно решење, наиме да се на те случајеве због помањкања жалбе више не може применити одредба другог става § 31 Зак. о издав. тапија. Из норме другог става § 31 Зак. о изд. тап- види се — а то је за наш случај и најважније — да је суд заиста овлаштен, да преиначи своје решење, када је оно противно извесним законским одредбама. Очито је за приватноправне односе предзиђен горњи предуслов, могућност подноса жалбе, јер су на тај начин најбоље странке заштићене од свих могућих злоупотреба код тих могућности. Насупрот тому из саме ствари и карактера јавноправних прописа следи, да такав предуслов нема важности када се ради о јавноправним интересима као игго је то случај с повредом т. зв. права „наглавице". Принцип је да се односно судско решење може преиначити. Ако је тај принцип допуштен и важи за приватно правне односе, када се може поднети жалба, очито је допуштен и потпуно, важи и наирама оним случајевима, када се ради о повреди јавноправних интереса и када дакле жалба не би била ни умесна нити потребна. Држава не треба против недисциплинованосги појединаца да тражи заштите од својих органа — судова. Несумњиво је дакле и логично, да се може преиначити односно решење и у оним случајевима, када је поднесена жалба, ако се не ради о приватноправним, него о јавноправним интересимаМоже се при тому поставити питање — докле траје то овлашгење за преиначење решења по другом сгаву § 31 Зако издав. тапија? Да ли то овлаштење на основу овог законског прописа утрњује законским роком, који је одређен за поднос жалби против тог решења или је он неодређен ? Код повреда приватноправних интереса право жалбе одређено је стриктним и преклузивним роком, који се не може продужити. Ако странка иропусти тај рок неискоришћен, она сноси и одговорности тога пропуста. Међутим код повреда јавноправних интереса — као што је случај код повреда права „наглавице" тај рок за „жалбу" односно за приговор о ништавости односног правног посла није пректузиван, није у опште одређен напрама непосредном стечнику, јер против тог правног посла може сваки трећи да у свако доба поднесе. суду приговор о неваљалости и суд је дужан да тај приговор уважи, ако је основан. Тај ће приговор суд уважиги и у оним случајевима, када је већ иначе протекао рок за