Бранич
3
Број 6
,Б Р А Н И Ч"
Страна 309
... 8. за доношење одлука по предметима забране, притвора, прибелешке, интабулације (надинтабулације) и обуставе. Као што се из овог става закона о установљењу среских и окружних судова види, срески суд је надлежан за доношење одлука по напред наведеним средствима обезбеђења без обзира на вредност, па према томе и за забране за суме до 500. динара. Одмах ћемо додати, да је без икаквог основа мишљење, да законодавац није спомињао забране за суме до 500 дин., нити је сматрао за потребно да их изрично изузме из надлежности олштинских судова, са разлога, што је сматрао да то није потребно, већ да се њиховим неспомињањем има прећутно узети да оне остају и даље у надлежности општинских судова, као и са разлога, што је законодавац сматрао, да Зак. о установљењу среских и окружних судова, има да регулише само надлежност оних предмета обезбеђења, које је дотле решавао првостепени суд, а које се овим законом преносе у надлежност среских судова. Да је то мишљење нетачно, види се из ач. 1. § 5- Зак. о установљењу среских и окружних судова, у коме се, одређујући, да ће срески судови бити надлежни, да решавају и суде спорове чији предмет у новцу или новчаној вредности, без споредних тражења не прелази износ од 5.000. динара, додаје, „изузев оне спорове, који по чл. 15. Уредбе о убрзању рада код судских н иследних власти спадају у надлежност општинских судова, он би то учинио на исти овакав начин и изрично би изузео из надлежности судова предмете по забранама за суме до 500 динара. Када то законодавац није учинио, мора се узети да је имао намеру, да сва средства обезбеђења, па и забране за суме до 500 дин. пренесе у наДлежност среских судова. Не може опстати мишљење, да је законодавац Законом о установљењу среских и окружних судова имао да регулише, само надлежнсст среских и окружних судова и да се према томе није могао ни упуштати у одређивање надлежности општинских судова, па да према томе исту није могао ни ограничавати, као ни проширивати, јер се из напред цитираног § 5. тач. 1. 3- о у. с и о. с. види, да он изрично утврђује надлежност општинских судова но споровима за суме до 500. дин., па је према томе исту могао н ограничити, да је то нашао за потребно. Ово последње тумачење потребно је разуме се, само за случај, ако се узме као тачно, да су пре доношења Закона о установљењу среских и окружних судова, општински судови били надлежни, за доношење одлука по предметима забрана за суме до 500. дин. На завршетку да додамо, да је законодавац можда намерно хтео, да средства обезбеђења преда у надлежност среских судова, с обзиром на доказе на основу којих се забрана одобрава и чију оцену општински судови, у којима седе лаи-