Бранич

Број 8

.БРАНИЧ

Страна 3?9

Н :.ихови\ влада; он није ни орган свих змаља у Рајху; већ искључиво орган Рајха, с функцијама да у централи заступа федеративне земље. Овај покрет да Рајхсрат не изражава више вољу појединих делова целине, већ искључиво вољу целине, последица је унитаризма, који је нови устав унео у немачки федерализам. Ипак и поред таквог преокрета, чланове Рајсхрата не бира непосредно Рајх, већ их делегирају Лоједине земље. При овом, примљена је још једна важна реформа, која је Пруску лишила њене апсолутне превласти у Рајхсрату. Свака земља има у Рајхсрату, који сада броји 66 чланова, најмање једиог претседника. Веће земље имају на сваких 700.000 становника по један глас, као и остаци преко 350.000 (уставна промена из 1921). Да би Пруску, чији је краљ истовремено био и император, лишили и друге привилегије, нови устав је предвидео, да ниједна држава без обзира на број становништва, не може у Рајхсрату имати више од две петине гласова. Тако је Пруека, која би према бројносги у Рајхсрату увек имала апсолутну већину, органичена само на 26 гласова, Баварска их има 10, Саксонска 7, Виртенберг 4, Баден 3, Хесен и Хамбург по 2, а осталих 10 земаља по 1 глас. Поред овог Пруски унитаризам, који је у федерализму Рајха, значио велику контрадикцију, претрпео је у име федерализма још један удар. Од своје две петине чланова у Рајхсрату, Пруска мора једну половину узети из провинцијских управа, а само једну половину из пруске владе. Оваквог ограничења нема ни једна друга земља у Рајху, а оно је била последица тежње да се федерализам из Рајха унесе и у саму Пруску. Не само што је устав онемогућио пруску превласт у Рајхсрату и њен удео из старог Бундесрата смањио од 68% на непуних 40°/о, већ је тежио да увођењем федерализма у самој Пруској ослаби њену хегемонију у Рајху. Једна трећина гласача у праву је да захтева промену унутрашњих граница, издвајање или стварање нових земаља. Прими ли тај захтев три петине оних који су у гласању учестовали, а ако тај број претставља већину свих гласача тог подручја — онда се такве промене спроводе путем особитог закона, који влада предлаже Рајхстагу. Ако се ради о отцепљењу само једног дела извесног административног подручја, онда о томе решавају не само гласачи тог дела, већ читавог подручја. Ова уставна одредба била је уперена противу пруског централизма, а имала је за циљ, да федерализам који постоји у Рајху пренесе у саму Пруску. Једина је Пруска, благодарећи свом класичном империјализму, у свом саставу имала више делова, који ни географски, ни историјски, ни економски не спадају у њену целину. Друге земље које нису биле толико јаке, да би путем мача себи потчиниле суседне области и покрајине, овом одредбом нису биле погођене, јер су оне по себи претстављале компактне и недељиве географско-исто-