Бранич

Страна 458

„Б Р А Н И Ч"

Бро) 9

о квалификацији дела и казни на одлуку поротног суда погрешно је узео: 1) Да у радњи оптуженог Б. што је прикрио, одн. уништио ! акта кривице Ш. X. из Ђ. Р. С. и осталих именованих у разлозима поротног суда под II, III, IV и V стоје дела из § 111 к. з. За појам дела из овог законског прописа потребно је, да чиновник уништи и сакрије писмене исправе, које су му поверене по његовој службеној дужности. Предмет кривичног дела из тог прописа је фалсификовање, преиначење или утаја исправа. Према карактерним знацима изнетим у разлозима поротног суда у овим радњама не стоје дела уништаја или скривања писмених исправа већ уништај акта по кривичним предметима предвиђено и казнимо по § 104 в. к. з., као што је и држ. тужиоц у списку доказа предвидео, те је државни суд извео погрешну квалификацију подводећи та дела под пропис § 111. к. з. 2) Да у радњама оптуженог В. изнетим у разлозима пресуде под VI, УГ1, УШ, XIII и XIV што је вршио наплате по пресудама на име казне од појединих тамо означених криваца, новац задржавао а акта кривице уништавао, — стоје дела из § 113. ал. II к. з. За постојање дела утаје у званичној дужности из II одељка овога прописа потребно је да су поред утаје ствари према од I § 113. к. з. преиначени или уништени рачуни, књиге и протоколи, који су одређени за бележење, одн. контролирања примања и издавања, што међутим није случај у радњама опт. Б. Радње оптуженог Б. у томе: што је прикрио акта по кривичним предметима, по којима је вршио наплате на име казни и новац наплаћени задржавао, неможе се подвести под појам оних радња које предвиђа !1 од. § 113. к. з., већ се имају подвести под појам утаје ствари и новца из I. од. наведенога прописа, којим су и те радње обухваћене. Према изложеном а с обзиром на карактерне знаке дела које је поротни суд у својим разлозима изложио, Касациони суд налази: да у радњама оптуженог изложеним под I, VI, VII, VIII, IX, X, XI, ХГ1, XIII и XIV стоје дела службене утаје из § 113 ал. I. к. з., а у радњама изложеним под Г1, Ш, IV и V стоје дела из § 104. в. к. з. 3) Државни суд поред погрешне квалификације кривичних дела неправилно је применио и законске прописе о казни, изричући казну за свако изложено кривично дело 1 понаособ, узимајући да се сва дела између себе налазе у реалном стицају, према'§ 69 к. з. Ценећи то питање, Касациони суд налази да се сва поменута дела немогу узети као потпуно одвојена и самостална кривична дела, већ да се дела уништаја акта под II, III, IV и V јављају ка последице једне исте раније донете одлуке код