Бранич

Број 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 459

извршиоца — оптуженог Б., — на извршење једне и исте решимости — § 70 к. з., те се зато имају узети као једно кривично дело уништаја акта у продужењу — § 104 в. у в. § 70. к. з., исто тако да се и дела под I, VI, VII, VIII, IX, X, XI ХП и XIV јављају као последица једне и исте одлуке на извршење, те се као таква имају сматрати као саставне части једног продужног кривичног дела службене утаје из § 113. к. з. ал. I. — § 113. ал. I. у в. § 70. к. з. и као таква сматрати при изрицању казне, водећи рачуна о отежавној околности из § 70. к. з. с обзиром на продужење и број дела. Државни суд је према томе неправилно узео да су сва дела међу собом у реалном стицају — § 69. к. з., јер се према наведеном у стицају налазе: кривично дело из § 104. в. у в. § 70. к. з. (које обухвата радње одн. дела наведена под П, III IV и V) и дела из § 113 ал. I. у в § 70. к. з<. (ко'је обухвата радње одн. дела под I, VI, VII, VIII, IX, X, XI, XII и XIV) те је с обзиром на то имао да оптуженом казну изрече имајући при томе у виду признате му олакшавне околности из § 59. к. з. као и остале околности из § 70. к. з.". За овим је Прв. суд доносио неколико пресуда које су због формалних разлога ништене, тако да је последњи пуг донео своју пресуду Бр. 18375-31 године, којом је окр. Д. осудио за сва ова дела налазећи: да у радњи под I, XI и XII стоје три дела утаје у зван. дужности у продужењу из § 113. V в. § 70. ст. к. з. која се квалификују као дело: I. дело из § 319 од. I. а друга два из § 319. од. II. нов. к. з. у в. § 62; у радњи под II, Ш, IV и V стоје четири дела уништаја акта у продужењу предвиђена и казнима по § 111. у в. § 70. ст. к. з. која се квалификују као дела из § 397. од II. у в. § 62. Н. к. з. и, најзад, да у радњама под VI, VII, VIII, IX, X, XIII и XIV стоје седам дела утаја у идеалном стицају са седам дела уништаја зван. акта која се дела налазе у продужењу, а предвиђена су и казнама по §§ 111 и 113 од I. у в. § 68. и 70. ст. к. з. а која се квалификују као дела из §§ 397. и 318. у §§ 61. и 62. н. к. з. Скопљански Апелациони суд преиначио је ову пресуду пресудом својом Бр. 5882 од нов. 1931. год. са разлога, што квалификација дела Прв. суда не одговара закону, „јер у поменутим радњама оптуженог Д. под I, Г1, III, IV V, VI VII, VIII, IX, X, XI, XII, XIII и XIV делу што је вршио наплате по пресудама на име казне од појединих оптужених новац задржавао за себе а пресуде уништавао, по нахођењу овога суда (Апелационог) стоји само једно крпвнчно дело утаје у гваничној дужности извршено у продужењу, из § 113 ст. I. ст. крив. зак. у в. § 70. истог закона, односно из § 319. ст. I. у в. § 61. крив. зак. са разлога, што су све ове радње, било наплаћивање извесне суме новца од појединаца који су били по извршним пресудама осуђени на казну, па новац задржа-