Бранич

Страва 460

,5 Р А Н И Ч"

Број 9

вао за себе, било што су поједине пресуде од стране от. уништаване, по нахођењу овога суда извршене су од стране опт. Д. у циљу да се новац прикрије — утаји, а радње су извршене услед једне исте решимости оптуженог, а у циљу да се државна каса оштети, те са изложеног у овом случају неможе бити говора о делима из § 111 ст. крив. зак. односно § 397. нов. крив. зак." 1 ) Ову пресуду одобрио је и Касациони суд решењем својим под Бр. 84. од 11. јануара 1932. год. налазећи да је на закону основана, с тим да се је Апелациони суд у својој пресуди погрешно позвао на § 61. крив. зак. који говори о идеалном стицају. На овај пропис није се требао позвати кад је нашао да овде стоји једно дело " Јовица Б. Мијушковић судија у Пећи

Уз чл. 11 зак. о пословном промету. Када порески сбвезник на позив пореске власти не поднесе ПореСком одбору дсказе о пријављеном промету, онда су за оцену губитка његовог права жалбе без утицаја околноСти из претходне његове радње па и та да је он своју књигу промега поднео на уеид заједно са пријавом и да је тада извршена констатација с подударању пријављених сума са књигом. Нрес. беогр. Управ. суда 4. IV. 32 Бр. 10448. Порески обвезник Н. Н. из Б. поднео је дана 25. III. 1931 пореску пријаву за порез на пословни промет за 1930 год. Том приликом о« је у исто време поднео на увид и књигу промета па је на његовој пријави стављена констатација ,.Показана је на увид књига промета и пријављеке суме слажу се са књигом." Дана 6. IV. 31 порески обвезник примио је позив надлежне Пореске управе да на дан 17. IV. 31 предстане псреском одбору који ће решавати по његовој пријави и да собом понесе књигу обављеног промета као остале доказе. Ово.ј расправи Пореског одбора обвезник је приступио преко свог заступника али књигу промета као ни које друге >) Ова пресуда Скопљанског Апелационог суда није једногласно донета. Двојица Апелационих судија нису били за овакву квалификацију дела. Њихово одвојено мишљење гласи: „Налазимо да у радњама оптуженог изложеним под VI, VII, VIII, IX, X, XIII и XIV стоји једно дело службене утаје у продужењу из § 319 од I. крив. зак. и једно самостално дело уништаја зв. аката у продужењу из § 396. од II. крив. зак. у вези чл. 1. зак. о сузб. злоупотреба у сл. дужности, која се дела између себе налазе у реалном стицају. По осталим делима чије је постојање утврђено били смо за квалификацију, коју је узео првостепени суд у ож^лбеној пресуди,"