Бранич

Број 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 461

доказе није придонео, па је Порески одбор и без тога донео своју одлуку и утврдио обвезнику порес. основицу. Обвезник се је благовремено жалио, али је Рекламациони одбор жалбу одбацио не упуштајући се у мериторну страну, јер жалилац није на позив пореске власти допринео на расправу пред Порески одбор књигу обављеног промета и остале доказе па је на основу чл. 11 закона о порезу на послов. промет изгубио право жалбе. Београдски Управни суд својом пресудом од 4. IV. 32. Бр. 10448 одбацио је као неумесну благовремену тужбу пореског обвезника а то са ових разлога : По чл. 11 закона о порезу на пословни промет у вези чл. 159 фин. закона за 1926/1927 год. све финансијске власти у случају сумње у тачност поднесене пореске пријаве имају право позвати пореског обвезника да поднесе доказна средства ради оправдања своје пријаве тј. књигу промета, тргов. књиге, рачуне, признанице, декларације итд. Ову одлуку дочину обављенсг промета слободном оценом а порес. обвезник не одазове у одређеном року, Порески одбор утврдиће величину обављеног промета слободном оценом а порес. обвезник губи право жалбе. У овом случају тачан је назод тужбе, да је тужилац поднашајући дана 25. Ш. 31 пореску пријаву поднео на увид и своју књигу промета и да је том приликом на његовој пријави извршена констатација „да се пријављене суме слажу са књигом." Али исто тако из акта спора види се, да је тужилац после тога тј. дана 6. IV. 31 примио позив Пореске управе Бр. 2044 да 17. IV. 31 да приступи пред Порески одбор на расправу његовог промета и донесе своју књигу као и оетале доказе о томе. Тужилац у својој тужби не спори нити пружа каквог доказа, да се је овом позиву пор. власти потпуно одазвао, тј, да је на одређени дан поднео Пореском одбору тражене доказе. Према таквом стању и сходно горњој законској одредби суд налази, да је Рекламациони одбор правилно поступио када тужиочеву жалбу на оцену Пор. одбора није узео у расматрање јер је тужилац таквим својим поступком пО' изричитој одредби закона изгубио право жалбе. Овај губитак права не могу тужиоцу санирати претодне радње о подношењу књиге промета и констатованом њеном слагању са пријављеним сумама — као што то тужба истиче — јер све те радње нису по закону од утицаја на оцену правне ситуације настале доцније након одлуке надлежне власти да тужилац своје наводе докаже пред пореским одбором као надлежним за оцену поднесених доказа. Споменута законска одредба дала је надлежној власти право да такову одлуку донесе а као санкцију истој она је јасно предвидела губитак права жалбе као облигаторну последицу ако пор. обвезник таквој