Бранич
Страна 462
,Б Р А Н И Ч"
Број 9
одлуци (иозиву) не удовољи. Ова легална последица наступа сама по себи чим се њен услов испуни. Према том за оцену оваквог губитка права могу бити од утицаја само оне околности, које се односе на формално правну ситуацију насталу пасле одЛуке власти и придоношењу доказа пред Пор. одбор. Такве околности тужилац није истакао а још мање доказао. С тога се тужба има одбацити као неумесна. В. Влатковић судија Упр. суда у Београду РЕШЕЊЕ опште седнице Државног савета од 30 маја 1932 Бр. 17697. I Празо на пензију по закону о устројству војске од 1910 год. бив, Краљевине Црне Горе имају поред официра још и војнограђански чиновници на специјалној Служби и подофицири спеиијалне службе а не и десечари и водници који нису на сиеиијалној служби с тим, да ,је питање о осталим неуказним службеницима Црне Горе расправљено решењем опште седнице бр. 37152 V од 27. октобра 1930 године. Разлози : Овде је спорно питање: да ли подофицири и војно-грађански службеници пређашње Краљевине Црне Горе, који нису прпмљени у војску наше државе, нити је о њиховој служби донесена каква одлука управне власти пре ступања на снагу финансијског закона за 1922/23 годину, — испуњавају услове из чл. 281 Финансијског закона за 1922/23 годину за стицање права на пензију. Законски прописи који се односе на ово правно питање јесу најпре пропнси Закона о устројству војске од 1910 године бив. Краљевине Црне Горе. По том закону право на пензију признато је било, поред официра, још и подофицирима и војно-грађанским службеницима на специално!Ј служби. То излази из чл. 114 поменутог закона где се каже, да се у особље на сталној служби рачунају официри, подофицири и војно-грађански службенипи на специалној служби ; и из чл. 121 истог закона по коме се особље на специалној служби дели на војне чинове (официре и подофицире) и војно-грађанске чинове. Нарочито пак из чл. 185 тога закона по коме пропису официри кад иступе из специалне службе добијају пензију по правилима о пензијама за официре, подофицире и војно-грађанске чиновнике, где је побројано исто оно особље на сталној служби, и истим редом, о коме се говори у чл. 114 истог закона. То се, даље,