Бранич

Страна 526

.ВРАНИЧ'

ВгН 11

то значило да би, тиме, престала међународна независност и сувереност чланова Лиге. Међутим, то се баш неће, неће се да чланови Лиге Народа, т. ј. поједине државе које њу састављају, изгубе своју међународну независност и сувереност, и тада отпада свака организована материална сила те Лиге, бар таква сила коЈа би била моћнија од свакога од њених чланова. Ако се жели таква сила, онда нема међународне независности и суверености чланова Друштва Народа, а ако се хоће та независност и сувереност, тада Лига Народа не може бити снабдевена таквом силом. 3°. Да би се, било од потпунога било од делимичнога разоружања (смањења оружања), имало што више користи, не би требало да, место једнога или другога разоружања, дође једна општа међународна војска, она којом би располагала Лига Народа. Јер то би значило с једне стране разоружати се а с друге се оружати; државе би се, појединачно, мање више разоружале али би се опет, кроз Лигу Народа као своју синтезу и представницу наоружале. Ма колико да би се, на сваки начин, добило, оваквим комбинацијама, у погледу олакшања државних буџета, ипак би то олакшање било знатније, када не би постојала ни та међународна војска. Међутим, по члану 10. Пакта Друштва Народа, смањивање наоружања има да се изврши до једног минимума потребнога за националну сигурност и за извршење међународних обавеза, које: за собом повлачи једна заједничка акција (»гшшпшт сотра{Ш1е ауес 1а зесигке па1тпа1е е{ ауес ГехесиИоп сЈез оћН^а1шпз па(:опа1е8 ппрозеез раг ипе ас!лоп соттипе«), Дакле, овај члан Пакта Лиге Народа задржава, у начелу, националн.е војске а Тагсћеи-ев план опет предвиђа установу једне међународне војске под командом Лиге Народа. Ако би се овај план комбиновао са чл. 10. Уговора о Друштву Народа, имали би смо, у Европи — ми се бавимо, овде само питањем осигурања мира на нашем Континенту— две категорије оружања: национално оружање, сведено у границе обележене чл. 10. Пакта, и опште, Европско, оружање, оно које има за сврху да од Лиге Народа начини једну ефикасну силу намењену да, евентуално, брани нападнуту чланицу Лиге и осигурава ауторитет нормама Пакта Лиге Народа као и одлукама њеним. Ово последње није разоружање него једно оружање, стварање једне нове војске која данас не постоји, тако да се, без обзира на то што би и поред те нове војске, у Европи оружање било у опште смањено услед смањења оружања појединих држава, добија, са оваквим предлогом разоружања, утисак продужења садашњега милитаристичкога расположења ма и у ублаженој мери, са том разликом што би то расположење прешло, са делова (појединх држава) нашега Континента, на сам Континенат као целину. Лига Народа дошла би да, дефинитивно, освешта милитаристички дух Евро-